Dragi moj blento
Nijesi ti građanin, ti si birač. Nijesi ti birač, ti si nepogrešivi birač. Nijesi ti samo nepogrešivi birač, ti si rođeni pobjednik, dragi moj blento…
Ako si već, birač, nepogrešivi birač i rođeni pobjednik, počni da misliš, dragi moj blento. Ili makar da zamišljaš, jerbo je teško misliti u nemislećem dukljanskom raju i u bezmislećoj Serbiji malenog Aleksandra koji nikada neće porasti…
Pošto gotovo sve možeš, dragi moj blento, zemljače moj i rođače moj, moći ćeš i da zamišljaš, kad već ne možeš da misliš…
Sve ti, dragi moj blento, ide od ruke, pa kako ti neće ići da zamisliš sve što ti treba iako već imaš sve u pripitomljenoj blesavosti svojoj…
Zamisli, dragi moj blento, da živiš. Pošto već ne možeš da misliš o životu, a i preteško je to u beživotnom dukljanskom trapu ili neživotnoj Serbijici-nebesnici malenog Aleka, počni već jednom da zamišljaš da živiš…
Ako si zamislio, dragi moj blento, dobro ti je krenulo. Živ si, makar u zamišljanjima svojim. I sve ti je nekako ljepše, nego u pobjedničkoj stvarnosti tvojoj. Nekako si važniji i veći, nego što si bio dok si bio veliki i važan…
Pa kad si već, dragi moj blento, zamislio da si živ, zamisli i da živiš dostojanstveno, bez straha i srama. Znam da je to teško i preteško u ustrašenom dukljanskom tutumraku i u posramljenom serbskom carstvu nebeskom, ali zamisli. Upinji se, koliko god možeš, dragi moj blento, ne bi li zamislio sebe u čovječijem obličju…
Kad si već zamislio, dragi moj blento, da si dostojanstven i odvažan građanin, zamisli i da radiš nešto korisno, jer dostojanstva i hrabrosti nema bez djelatništva i pregalaštva. Znam, znam, dragi moj blento, da je teško bilo šta raditi časno i pošteno u nečasnoj dukljanskoj trafičici i u nepoštenoj serbskoj radionici-nebesnici, ali zamisli, napregni se…
Pa kad si već zamislio da radiš časno i pošteno, zamisli i da od tog rada, dragi moj blento, možeš što bi se reklo, časno i čestito živjeti…
Pa kad si već zamislio da radiš časno i pošteno i da od onoga što radiš časno i pošteno živiš, zamisli, dragi moj blento, da i tvoja porodica može časno i čestito živjeti od časnog i poštenog rada koji si zamislio…
Dobro, znam, dragi moj blento, da je teško i preteško zamisliti nešto časno, čestito i pošteno, u ovom zooološkom vrtiću, ali ne odustaj…niko ti ne traži da misliš, jer je to nemoguće, ali ti traže da zamišljaš i da od zamišljanja živiš…
Zamisli sad, dragi moj blento, da kojim slučajem nijesi dragi moj blento, nego dragi moj gospodin građanin koji umije da razmišlja glavom umjesto da mudruje zadnjicom. Znam da je teško i preteško razmišljati glavom, a ne pozadinom u dupeglavoj kraljevini, ali potrudi se, pa zamisli…
Zamisli, nadalje, dragi moj blento, gdje bi bili i šta bi radili svi ovi ljuđi i junaci u malenom dukljanskom raju i malo manje malenoj prizemljenoj nebesnici Serbijici, da si kojim slučajem razmišljao glavom i imao makar damar od srca u grudima kad već srca u grudima nemaš. Jer ponešto je, dragi moj blento, i u srcu, pa čak i ako nije u glavi..
Zamisli, na kraju, dragi moj blento, da si sačuvao ono što si dobio rođenjem: sve organe, a posebno ono što pristojnost ne pominje i pride- glavu i srce. Gdje bi ti kraj bio, dragi moj blento, i kakav bi zasluženi kraj bio svima ovima koji razmišljaju zadnjicom, a umjesto srca u grudima nose kasicu-pregojenu prasicu…
Zamisli, dragi moj blento, kako bi sve bilo bolje, srećnije i ljepše. Znam da ne možeš misliti o tome, ali napni se, pa zamišljaj da je sve ovo onako kako odavno nije…
Zamišljaj, dragi moj blento, da si otišao daleko odavde i da si negdje u nekom drugom blentavom raju samo jedan mali obični i dragi moj blento koji svemu zna cijenu, a vrijednost ničemu ne zna. Ima li išta ljepše od toga, kad već ničega grđega nema…
