Treće pitanje:
Nije li vairagya, nevezivanje ili beželjnost, dovoljna sama po sebi da oslobodi čoveka od svetovnog robovanja? Kakva je onda korist od jogijske discipline, od abhyase?
Vairagya je dovoljna, beželjnost je dovoljna. Onda nikakva disciplina nije potrebna. Ali gde je ta beželjnost? Ona nije tu. Zato je potrebna pomoć discipline. Disciplina je potrebna samo zato jer ta beželjnost nije u svojoj celosti unutar vas. Ako je beželjnost tu, onda ne postoji pitanje praktikovanja ičega; nikakva disciplina nije potrebna. Vi nećete doći da slušate mene; nećete ići da čitate Patanjđalijeve sutre. Ako je beželjnost potpuna, Patanjđali je beskoristan. Zašto gubiti vaše vreme sa Patanjđalijevim sutrama? Ja sam beskoristan, zašto da dolazite kod mene?
Vi ste u potrazi za disciplinom. Vi se krećete u potrazi za nekom disciplinom koja vas može preobraziti. Vi ste učenik (“disciple”), a “disciple” označava osobu koja je u potrazi za disciplinom. Nemojte obmanjivati sebe. Čak i ako odete kod Krišnamurtija, vi ste u traganju za disciplinom – jer onaj ko nema tu potrebu neće ići. Čak i ako Krišnamurti kaže da niko ne treba da bude učenik i nikakva disciplina nije potrebna, zašto ste vi tu? I te njegove reči će postati vaša disciplina, stvorićete obrazac, i počećete da sledite taj obrazac.
Beželjnost ne postoji, zato ste u patnji. A niko ne želi da pati, i svako želi da transcendira patnju. Kako da je transcendira? To je ono što će disciplina pomoći da učinite. Disciplina samo znači: učiniti vas spremnim za skok, za skok u beželjnost. Disciplina označava trening.
Vi još niste spremni, imate vrlo grub mehanizam. Vaše telo, vaš um, oni su grubi. Oni ne mogu primiti suptilno. Niste usaglašeni. Da biste primili suptilno, morate biti usklađeni. Vaša grubost mora da iščezne. Zapamtite ovo – da biste primili suptilno moraćete da postanete suptilni. Takvi kakvi ste, božansko može biti oko vas, ali vi ne možete biti u dodiru s njim. To je isto kao radio. Leži dole u sobi, ali ne funkcioniše. Neke žice su pogrešno povezane, ili su neke žice pokidane, ili nedostaje neki prekidač. Radio postoji, radio talasi neprekidno prolaze, ali radio nije podešen i nije sposoban da prima talase.
Vi ste baš kao radio, niste u stanju u kome možete da funkcionišete. Mnoge stvari nedostaju, mnoge svari su pogrešno spojene. “Disciplina” znači da vi učinite vaš radio funkcionalnim, sposobnim da prima, podešenim. Božanski talasi su svuda oko vas. Jednom kada ste usaglašeni oni počinju da se ispoljavaju. A oni mogu da se ispolje samo kroz vas, i dok ne postanu ispoljeni kroz vas, ne možete ih znati. Oni mogu postati ispoljeni kroz mene, oni mogu postati ispoljeni kroz Krišnamurtija, ili nekog drugog, ali oni ne mogu postati vasa transformacija.
Vi ne možete znati šta se stvarno dešava u Krišnamurtiju, u Gurđijevu – šta se dešava iznutra, koja vrsta usaglašavanja se događa, kako je njihov mehanizam postao tako suptilan da prima suptilne poruke iz univerzuma, kako egzistencija započinje da manifestuje sebe kroz njih.
Disciplina označava promenu vašeg mehanizma, da ga podesi, da ga načini podesnim instrumentom da bude izrazito prijemčiv. Ponekad bez discipline, takođe, ovo može slučajno da se dogodi. Radio može pasti sa stola. Samo padom, slučajno, neke žice mogu da se povežu ili prekinu. Samo udarcem radio može biti povezan sa stanicom. Onda će započeti da objavljuje nešto, ali to će biti haos.
To se dešavalo mnogo puta. Ponekad kroz slučajnost ljudi bi došli do saznanja božanskog i osetili božansko. I onda oni polude jer nisu disciplinovani da prime tako moćan fenomen. Oni nisu spremni. Oni su tako mali, a tako veliki okean ih preplavi. Ovo se dešavalo. U sufi sistemu oni nazivaju takve osobe lude za bogom – masti, tako ih oni zovu.
Mnogi ljudi ponekad bez discipline – kroz neki slučaj, kroz nekog majstora, kroz milost nekog učitelja ili samo kroz prisustvo nekog učitelja – postaju usaglašeni. Čitav njihov mehanizam nije spreman, ali deo započinje da funkcioniše. Onda oni ispadaju iz društvenog poretka. Onda ćete osećati da su ludi, jer će započeti da rade i govore stvari koje izgledaju nepovezane. I oni takođe osećaju da se nešto u njima pokrenulo nepovezano, ali ne mogu učiniti ništa. Nešto je započelo u njima; ne mogu to da zaustave. Oni osećaju određenu sreću.
Zbog toga su nazvani masti, srećni ljudi. Ali oni nisu slični Budi, oni nisu prosvetljeni. Kaže se za maste, za ove srećne ljude koji su poludeli, da je vrlo veliki učitelj potreban jer oni sada ne mogu učiniti ništa sa sobom. Oni su samo u konfuziji – srećni su u njoj, ali su u neredu.
Oni ne mogu sami činiti ništa.
U drevnim danima, veliki sufi majstori su se kretali po zemlji. Kad god bi čuli za nekog masta, otišli bi kod njega da mu pomognu da se usaglasi.
U ovom veku samo Meher Baba je obavljao taj posao – veliki posao svoje vrste, redak posao. Neprekidno, tokom mnogo godina, on je putovao svuda po Indiji, a mesta koja je posećivao bile su ludnice, jer u ludnicama žive mnogi masti. Inače vi ne možete napraviti nikakvu razliku ko je lud, a ko je mast; oboje su ludi. Ko je stvarno lud, a ko je lud upravo zbog božanskog uticaja – jer neko usaglašavanje se dogodilo kroz neki slučaj! Vi ne možete uočiti nikakvu razliku.
Mnogi masti su ovde. Meher Baba bi putovao i živeo bi u ludnicama, i on je pomagao i služio maste, lude ljude. Mnogi od njih su izašli iz svoje ludosti i započeli svoje putovanje prema prosvetljenju.
Na Zapadu mnogi ljudi su u ludnicama, utočištima za lude, mnogi kojima ne treba nikakva psihijatrijska pomoć jer psihijatri ih samo mogu opet učiniti normalnim.
Njima treba pomoć nekoga ko je prosvetljen, ne psihijatar, jer oni nisu bolesni. Ili, ako su bolesni, bolesni su od božanske bolesti. Vaše zdravlje nije ništa pred tom bolešću. Ta bolest je bolja – vredna gubljenja sveg vašeg “zdravlja”. Disciplina je potrebna.
U Indiji ovaj fenomen nije bio tako značajan kao što je bio u islamskim zemljama.
Zbog toga sufiji imaju specijalne metode da pomognu ovim mast ljudima, ljudima ludim za Bogom.
Ali Patanjđali je stvorio tako suptilan sistem da nije potreban nikakav slučaj. Disciplina je tako naučna da ako prođete kroz ovu disciplinu, vi ćete dostići Budinstvo a da ne postanete ludi na stazi. To je kompletan sistem.
Sufizam još nije kompletan sistem. Mnoge stvari nedostaju u njemu, a one nedostaju usled svojeglavog držanja muslimana. Oni ne dozvoljavaju tome da se razvije do svoje najviše vrednosti i vrhunca. A sufi sistem mora da sledi obrazac islamske religije. Zbog strukture islamske religije, sufi sistem nije mogao otići izvan nje.
Patanjđali ne sledi nijednu religiju, on sledi samo istinu. On ne pravi nikakav kompromis sa hinduizmom, islamizmom ili bilo kojim izmom. On sledi naučnu istinu. Sufiji su morali da načine kompromis sa islamom, morali su to. Zato što je bilo nekih sufija koji su pokušali da ne načine nikakav kompromis; na primer, Bajazid iz Bisthama, ili Al-Hillaj Mansur, oni nisu načinili nikakav kompromis i zaklani su, oni su bili ubijeni.
Tako su sufisti počeli da se skrivaju. Načinili su svoju nauku sasvim tajnom, i dopustili su da samo delovi budu poznati, samo oni delovi koji su podesni za islam i njegov obrazac. Svi drugi delovi bili su skriveni.
Tako su mnogi ljudi kroz dostupne delove postali ludi.
Patanjđalijev sistem je kompletan, a disciplina je potrebna. Pre nego što se krene u nepoznati svet unutrašnjosti, ozbiljna disciplina je potrebna tako da se nikakav nesrećan slučaj ne dogodi. Ako se krećete bez discipline, mnoge stvari su moguće.
Vairagya je dovoljna, ali ta “dovoljna” vairagya nije prisutna u vašem srcu. Ako postoji, onda nema pitanja. Onda zatvorite Patanjđalijevu knjigu i ostavite je. Apsolutno je nepotrebna. Ali ta “dovoljna” vairagya ne postoji. Bolje je kretati se na stazi discipline, korak po korak, tako da ne postanete žrtva neke nesreće. Udesi… mogućnost postoji.
Mnogi sistemi deluju u svetu, ali ne postoji tako savršen sistem kao Patanjđalijev, jer nijedna zemlja nije radila toliko dugo. Patanjđali nije začetnik ovog sistema, on je samo zapisničar. Pre Patanjđalija, hiljadama godina, sistem je bio razvijan. Mnogi ljudi su radili na tome. Patanjđaliju je data sama suština hiljadugodišnjeg rada.
Ali on je načinio to na takav način da se možete kretati sigurno. Samo zato što krećete unutra, nemojte misliti da se krećete u sigurnom svetu. To može biti nesigurno. To je takođe opasno; možete biti izgubljeni u tome. Ako se izgubite u tome, vi ćete poludeti. Zbog toga učitelji kao Krišnamurti koji insistiraju da nikakav učitelj nije potreban, jesu opasni, jer ljudi koji su neinicirani mogu zauzeti svoje gledište i mogu započeti da rade sami po svome.
Zapamtite, čak i ako vaš ručni časovnik ne radi tačno, vi imate težnju i radoznalost – jer ona dolazi od majmuna – da ga otvorite i uradite nešto. Teško je odupreti se tome. Ne možete verovati da ne znate ništa o tome. Iako to posedujete. Samo ako ste vlasnik sata, to ne znači da znate bilo šta o satu. Ne otvarajte ga! Bolje je dati ga pravoj osobi koja poznaje te stvari. Časovnik je jednostavan mehanizam; um je tako kompleksan mehanizam. Nikada ga ne otvarajte sami jer šta god da uradite biće pogrešno.
Ponekad se događa da se vaš časovnik pokvari – vi ga samo prodrmate i počinje da radi. Međutim to nije nauka. Ponekad se dešava da vi nešto uradite, i samo srećom, slučajno, osećate da se nešto događa. Ali vi niste postali majstor. Ako se to dogodilo jednom, ne pokušavajte to ponovo, jer ako sledeći put protresete svoj sat on će možda stati. To nije nauka.
Ne pokrećite se nasumično. Disciplina je jedina zaštita. Ne krećite se nasumično!
Krećite se sa učiteljem koji zna šta radi, a on zna ako nešto krene pogrešno da to vrati na pravi put, koji je svestan vaše prošlosti i koji je takođe svestan vaše budućnosti, i koji može spojiti zajedno vašu prošlost i budućnost.
Otuda tako veliko naglašavanje učitelja u indijskoj tradiciji. A oni su znali, ustanovili da ne postoji mehanizam tako kompleksan kao ljudski um, nema kompjutera tako složenog kao ljudski um.
Čovek nije mogao još da razvije ništa slično ljudskom umu – i ja mislim da se nikada neće razviti, jer ko će to razviti? Ako ljudski um može razvijati nešto, to će uvek biti niže i manje nego što je um koji ga je stvorio. Barem jedna stvar je sigurna: da sve što ljudski um stvori, ta stvorena stvar ne može kreirati ljudski um. Tako da ljudski um ostaje najsuperiorniji, najsavršeniji složeni mehanizam.
Ne činite ništa samo radi radoznalosti, ili zato što drugi to rade. Postanite inicirani, I krećite se s nekim koji zna valjano stazu. Inače ludilo može da bude rezultat. A to se dešavalo ranije; to se dešava mnogim ljudima upravo sada.
Patanjđali ne veruje u slučajnosti. On veruje u naučni red. Tako je on dao jedan-po jedan korak. Ovo dvoje je on načinio svojom bazom – vairagya, beželjnost i abhyasa, konstantna, svesna vežba. Abhyasa je sredstvo, a vairagya je cilj. Beželjnost je cilj, a konstantna, svesna unutarnja praksa je sredstvo.
Ali cilj započinje od samog početka i ishod je skriven u početku. Drvo je skriveno u semenu, tako da početak sadrži u sebi kraj, odnosno cilj. Zbog toga on kaže da je beželjnost potrebna u početku takođe. Početak sadrži ishod u sebi, i ishod takođe ima svoj početak.
Tako kada čak i kada majstor postane usavršen, potpun, on nastavlja da vežba. Ovo će vama izgledati apsurdno. Vi treba da vežbate jer ste na početku i cilj treba da bude postignut, ali kada je cilj postignut čak i tada se vežba nastavlja. To postaje sada spontano, ali se nastavlja. To se nikada ne zaustavlja. Ne može, jer cilj i početak nisu dve stvari. Ako je drvo u semenu, onda na drvetu će ponovo doći seme.
Neko je pitao Budu – jedan od njegovih učenika, Purnakašjapa – pitao je: “Mi vidimo, bhante, da vi još sledite određenu disciplinu.”
Buda još sledi izvesnu disciplinu. On se kreće na određen način, on sedi na određen način, on ostaje budan, on jede određene stvari, on se ponaša na određen način, sve izgleda da je disciplinovano.
Stoga Purnakašjapa kaže: “Vi ste postali prosvetljeni, ali mi vidimo da vi još imate određenu disciplinu.” Buda je odgovorio: “To je postalo tako ukorenjeno da sada ne sledim ja to, to sledi mene. To je postalo senka. Ne treba da mislim o tome. To je tu, uvek tu. To je postalo senka.”
Kraj prve knjige
Osho
