O prirodi, veri i antinacizmu
„Duboka je mržnja koja u prostačkim srcima plamti spram svega što je lepo”, piše Ernst Jinger, filozof, na čije delo nas sukcesivno podseća izdavačka kuća „Gradac”
Ernst Jinger, filozof je koji je, po mišljenju Hane Arent, „od prvog do poslednjeg dana Hitlerovog režima bio aktivni antinacista, dok njegovi ratni dnevnici nude najbolji i najčasniji dokaz strahovitih poteškoća i individualnih borbi u održanju vlastitih standarda istine i moralnosti, u svetu u kom su istina i moralnost izgubile sav vidljivi izraz”.
Izdavačka kuća „Gradac” sukcesivno podseća na Jingera, a nedavno je tu objavljeno i njegovo meditativno i esejističko delo „Boravljenja u Dalmaciji”, u kom se doživljaji Korčule i Hvara, njihova flora i fauna, prožimaju sa opštim osećanjem Mediterana, gde svuda postoje gradovi antičkog karaktera. U ovoj knjizi Jinger izražava gotovo mistično obožavanje prirode, što je suprotstavljeno njegovom shvatanju tehnike. Ostrva su za njega utočišta pred čeličnim olujama, mesta transcedencije, mitskog i poetskog vremena, kao što su za Helderlina ostrva – majke heroja.
„U dubini, podnevni je parobrod upravo plovio prema ostrvu Hvaru; izgledao je jedva veći od brodice koja je nosila Odiseja nadomak ostrvu sirena. Čudesno u nama ne izaziva nikakvo čuđenje, jer nama je ono najprisnije. Prava sreća, koju nam pruža pogled na čudesno, jeste u tome da vidimo potvrđenu zbilju svojih snova. Kako bi inače Helderlin, daleko od igrališta delfina, u najdubljem smislu prepoznao neprolaznu lepotu ostrvskih svetova?”, piše Jinger.
On je svoje ključno delo „Na mermernim liticama” napisao pred Drugi svetski rat, 1939. godine, gde se u liku tiranina Nadšumara, koji uzurpira vlast i dovodi državu do sloma, može prepoznati kritika upućena Hitleru i nacionalsocijalizmu. Prema tumačenju Džordža Štajnera, ovaj roman je „jedini čin velikog otpora, unutarnje sabotaže, manifestovan u nemačkoj literaturi pod hitlerovskim režimom”. Nadšumar je „nalikovao na zlog vrača koji najpre izazove bolest, a zatim bolesnika leči prema svom naumu”, a povodom nasilja koje šire šumari i njihovi psi tragači, Jinger kaže: „Duboka je mržnja koja u prostačkim srcima plamti spram svega što je lepo.”
Pred izlazak „Mermernih litica”, u avgustu 1939. godine, Jingera, poznatog po zaslugama iz Prvog svetskog rata, pozivaju kao kapetana u Vermaht. Bio je poslat u okupiranu Francusku, a 1942. godine objavljuje prve dnevničke zapise i pridružuje se disidentskim intelektualcima oko Hansa Špajdela (više oficira iz Špajdelovog kruga posle neuspelog atentata na Hitlera 1944. godine obešeno je, Jinger se izvukao, ali je otpušten iz Vermahta i izgubio sina na italijanskom frontu). Obilazio je književne salone u kojima je sretao Koktoa, Selina, Braka, Pikasa, ali ne zatvara oči pred ratnim užasima. U dnevniku, dana 16. aprila 1943. zapisao je: „U razgovorima o grozoti često se ovih dana pojavljuje pitanje odakle sve te demonske snage, ti krvnici i ubice, budući da ih niko nije pre video. Ali, one su bile potencijalno prisutne, kao što stvarnost pokazuje. Novost je u njihovoj vidljivosti, njihovom puštanju na slobodu, što im dopušta da štete ljudima.”
U starosti, Jinger je putovao i učestvovao u jačanju francusko-nemačkih odnosa, u Parizu se sreo 1984. godine sa Miteranom. Ali, kritikovao je novo evropsko ujedinjenje rečima: „Svojevremeno sam napisao utopiju o miru. Ideja je upravo ideja o današnjoj ujedinjenoj Evropi. Ali pogledajte dokle se stiglo u Briselu i Strazburu: prepiru se zbog maslaca, mleka, jaja i krompira, a uopšte ne razgovaraju o zajedničkoj vladi ili ukidanju granica…”
Marina Vulićević
https://www.politika.rs/sr/clanak/655005/o-prirodi-veri-i-antinacizmu
