Alber Kami – O romanu Zamak
Malo je dela koja su tako oštra u svom razvoju kao što je to Zamak. K… je naimenovan za geometra zamka i on stiže u selo. Ali od sela do zamka je nemoguće stići. Tokom stotinjak stranica, K… će se truditi da pronađe svoj put, on će da preduzme sve, služiće se lukavstvom, okolišaće, nikad se neće naljutiti, i sa iznenađujućom verom želeće da započne posao koji mu je poveren.
Svako poglavlje je jedan novi poraz. I novi početak. A to nije po logici, već po doslednosti duha. Širina te upornosti čini tragiku dela. Kada K… telefonira u zamak, on prepoznaje pomešane i zbunjujuće glasove, neodređen smeh i udaljene pozive to je dovoljno da pothrani njegovu nadu, poput onih nekoliko znakova koji se pojavljuju na letnjem nebu ili onih večernjih obećanja koja predstavljaju razlog našeg življenja. Tu pronalazimo tajnu jedinstvene Kafkine melanholije. Zaista, to je ista ona melanholija koju osećamo u Prustovom delu ili u plotinovskom pejsažu: nostalgija za izgubljenim rajevima. “Postajem potpuno melanholična,” kaže Olga, “kad mi Barnabe ujutro kaže da ide u Zamak: taj verovatno beskorisni put, taj verovatno izgubljeni dan, ta verovatno uzaludna nada.” “Verovatno”, na toj nijansi Kafka opet utemeljuje čitavo svoje delo.
Međutim, ništa tu ne pomaže, traganje za večnim ovde je brižljivo. A ovi nadahnuti automati, Kafkini junaci, daju nam istinsku sliku onoga što bismo bili kada bismo se odrekli svojih zadovoljstava i kad bismo se potpuno predali poniženjima božanstva.
U Zamku ovo potčinjavanje svakodnevnom postaje etika. Velika nada K… jeste da postigne da ga Zamak prihvati. Pošto to ne može da postigne sam, sav njegov trud usmeren je na to da zasluži ovu milost time što postaje stanovnik sela, gubeći onu osobinu stranca koju svi ljudi primećuju kod njega. Ono što on želi, to je zanat, ognjište, život normalnog i zdravog čoveka. Dosta mu je ludila. On želi da bude razuman. On želi da se oslobodi onog izuzetnog prokletstva koje ga čini strancem u selu.
Iz eseja Nada i apsurd u delu Franca Kafke (knjiga filozofskih eseja Mit o Sizifu)
http://www.artnit.net/pero/item/1729-alber-kami-o-romanu-zamak.html
Franz Kafka
DVORAC
Geometar K. neće odustati od borbe, ali će na kraju posustati i umrijeti od iscrpljenosti. – Tako je, ukratko, prema navodima Maxa Broda, kojemu je to Kafka usmeno povjerio, trebao završiti nezavršeni roman Dvorac. I dok saznanje o završetku nekog romana ne nuka na čitanje, dapače, ovaj prepričani ishod kao da djeluje baš suprotno, dajući knjizi dodatni čar. A kako i ne bi, kad se radi o klasnom djelu klasnog autora, njegovom uobičajenom remekdjelu, rekli bismo, kao što je, uostalom, i sve što je napisao. Za potkrepu, evo nekoliko tipičnih Kafkinih “kafkijanskih” rečenica iz Dvorca:
“Tako je ponovno krenuo naprijed, ali put je bio dug. Glavna seoska cesta nije, naime, vodila prema brijegu s dvorcem. Samo mu se približavala, ali onda kao da je namjerno skretala, pa ako se i nije udaljavala od dvorca, nije vodila ni bliže k njemu…”
