Pre desetak godina
neko mi se osmehnuo.
Tada-nisam znao zašto-osetio sam samo da se smeši lepo.
Ne znam šta se desilo sa tim čovekom,
ali njegov osmeh je ostao;
ne samo da ga nisam mogao zaboraviti
nego što osmeh duže trajaše sve mi je miliji bio.
Napisao sam mnoge ljubavne pesme o njemu,
odabirao mu različite pozadine;
čitajući stihove, neki su se rastužili,
dok su drugi iz stihova pročitali radost.
Radostan ili tužan,
to je samo osmeh.
Nikada nisam pronašao čoveka koji mi se osmehnuo,
ali zahvalan sam za taj divan osmeh.
Hu Še