Sančo Pansa – koji se, uostalom, time nikada nije hvalio – uspeo je tokom godina, poručujući ogroman broj romana o vitezovima i razbojnicima, da u večernjim i noćnim časovima u toj meri odagna od sebe svoga đavola, kojem je kasnije dao ime Don Kihot, da je ovaj zatim, izgubivši oslonac, izvodio najluđa dela, ali pošto nije bilo nekog unapred određenog predmeta – jer taj predmet je trebalo da bude upravo Sančo Pansa – ova dela nikom nisu nanosila štete. Sančo Pansa, slobodan čovek, neuzbuđeno je, možda podstaknut izvesnim osećanjem odgovornosti, pratio Don Kihota u njegovim pohodima i to mu je pružalo veliku i korisnu zabavu do kraja života.
Franc Kafka
