Isto tako
lagano
kako sam skliznula
pod površinu
dana
vraćam se sa dna
samo je
u ovom smeru
sve bolnije
i teže
za podneti
Lavež psa
huka aviona
što nadleću
naše nepostojeće stvarnosti
i bol u ramenu
što
izaziva mučninu
sve je natopljeno
vlažnom toplinom
ove noći
Klizim kroz slojeve
svesti
uzalud
pokušavajući
da opet
zaronim
u toplu sigurnost
sna
Aleksandra Leković