Rečeno je da je jedan sledbenik Lao Ce-a, jedan stari čovek, seljak, crpeo vodu iz bunara, i umesto da koristi volove ili konje, on je sam – jedan star čovek – sa svojim sinom, radio slično volu i izvlačio vodu iz bunara, znojeći se; starac je pri tome teško disao. To je bilo teško.
Sledbenik Konfučija je prolazio. Rekao je starom čoveku: “Zar niste čuli? Ovo je vrlo primitivno. Zašto gubite svoj dah? Sada se mogu koristiti volovi, konji se mogu koristiti. Zar niste čuli da u varoši, u gradovima, sada niko ne radi ovako kao što vi radite. Ovo je vrlo primitivno. Nauka je brzo napredovala.”
Stari čovek je rekao: “Sačekaj, i ne govori tako glasno. Kada moj sin ode onda ću odgovoriti.” Kada je sin otišao da obavi neki posao, on je rekao: “Sada ste vi opasna osoba. Ako moj sin ikada čuje o ovome, odmah će reći: ’U redu! Onda ne želim ovo da vučem. Ne mogu obavljati ovaj posao vola. Potreban je vo’.”
Konfučijev učenik je pitao: “Šta je pogrešno u tome?” Starac je rekao: “Sve je pogrešno u tome jer je to lukavstvo. To je varanje vola; to je obmanjivanje konja. Jedna stvar vodi do druge. Ovaj dečak koji je mlad i nije mudar, ako jednom sazna da može biti lukav sa životinjama, on će se pitati zašto ne bi bio vešt i lukav sa ljudima. Jednom kada sazna da se kroz veštinu i lukavost može eksploatisati, onda ne znam gde će se zaustaviti. Molim vas idite odavde i nikada se ne vraćajte natrag ovim putem. Nemojte donositi takve lukave stvari u ovo selo. Mi smo srećni.”
Lao Ce je protiv nauke. On kaže da je nauka lukavost. Ona je obmanjivanje, iskorišćavanje prirode – putem lukavstva prisiljava prirodu. Što više čovek postaje naučan, više je lukav i vešt, on postaje takav. Dok je bezazlen, čovek ne može biti naučan, naporan.
Ali čovek postaje vešt i lukav. A Patanjđali znajući dobro da biti naučan jeste lukavost, takođe zna da takav čovek može biti vraćen natrag prirodi samo kroz novi izum, novo lukavstvo.
Joga je nauka o unutarnjem biću. Zato što niste bezazleni, mora vam se približiti lukavim načinom. Ako ste bezazleni i nevini, nikakva sredstva nisu potrebna, nikakve metode
nisu nužne. Jednostavno razumevanje, detinje razumevanje, i bićete preobraženi. Ali vi niste.
Zbog toga osećate da Patanjđali izgleda vrlo velik. To je zbog vašeg uma orijentisanog na
glavu i vaše lukavosti.
Druga stvar da se zapamti: on izgleda težak. A mislite da je Heraklit jednostavan? On izgleda težak, to takođe postaje privlačno za ego. Ego uvek želi da učini nešto što je teško, jer nasuprot teškoći vi osećate da ste neko. Ako je nešto vrlo jednostavno, kako ego može biti nahranjen time?
Ljudi mi dolaze i kažu: “Ponekad vi učite da samo sedenjem i ne činjenjem ničega to može da se dogodi. Kako to može biti tako jednostavno? Kako to može biti tako lako?” Čuang Ce kaže: “Lako i jednostavno je ispravno” ali ovi ljudi kažu: “Ne! Kako to može biti lako? To mora biti teško – vrlo, vrlo teško, naporno.”
Želite da radite teške stvari jer kada se borite protiv teškoće, protiv struje, osećate da ste neko – pobednik. Ako je nešto jednostavno, nešto je tako lako da čak i dete može to da uradi, gde će onda vaš ego biti? Vi tražite prepreke, tražite teškoće, a ako ih nema vi ih stvarate, tako da se možete boriti, tako da se možete baciti protiv jakog vetra i možete osećati: “Ja sam neko – pobednik!”
Ali ne budite tako pametni. Znate frazu “pametni Aleks”? Možda ne znate odakle to dolazi – to dolazi od Aleksandra. Reč “aleck” dolazi od reči Aleksandar, kao kratica. “Ne budite pametni Aleksandar.” Budite jednostavni: ne pokušavajte da budete pobednik, jer to je besmisleno. Nemojte pokušavati da budete neko.
Ali Patanjđali je privlačan; Patanjđali je mnogo privlačan indijskom egu, jer Indija je stvorila najsuptilnije egoiste u svetu. Nigde ne možete naći suptilnije egoiste u svetu kao što možete naći u Indiji. Gotovo je nemoguće naći jednostavnog jogina. Jogin ne može biti jednostavan, jer radi toliko mnogo asana, toliko mnogo mudri, od radi tako marljivo, kako onda može biti jednostavan? On misli da bude na vrhu – pobednik. Celi svet mora da mu se klanja; on je elita – sama so života.
Odete li da posmatrate jogine, naći ćete u njima vrlo, vrlo prefinjen ego. Njihova unutrašnjost je ostala prazna; tu božansko nije ušlo. Njuhova unutrašnjost je samo oltar za njihov ego. Oni su postali vrlo suptilni; mogu postati tako suptilni da izgleda da su vrlo ponizni; ali ako pažljivo posmatrate u njihovoj skromnosti naći ćete takođe ego.
Oni su svesni da su ponizni, to je poteškoća. Stvarno ponizna osoba nije svesna da je skromna. Stvarno skromna osoba je jednostavno ponizna, nije svesna, i stvarno ponizna osoba nikada ne tvrdi: “Ja sam ponizan,” jer sve tvrdnje su od ega. Na poniznost se ne može polagati pravo; poniznost nije pretenzija, to je stanje bića. Sva polaganja prava i zahtevi ispunjavaju ego. Zašto se ovo dešava? Zašto Indija postaje vrlo suptilna egoistička zemlja? Kada je tu ego, postajete slepi.
Sada pitajte indijske jogine: oni krive i osuđuju čitav svet. Oni kažu ‘Zapad je materijalistički – samo Indija je spiritualna’. Čitav svet je materijalistički, kao da tu postoji monopol. A oni su tako slepi, ne mogu videti činjenicu da je upravo obrnut slučaj.
Što sam više posmatrao indijski i zapadni um, osećam da je zapadni um manje materijalistički nego indijski. Indijski um je više materijalistički, prijanja uz stvari više, ne može sudelovati, ne može deliti; on je tvrdica. Zapadni um može deliti, sudelovati; manje je škrt. Zato što je Zapad stvorio toliko mnogo materijalističkog obilja, ne znači da je on materijalista, a zato što je Indija siromašna, ne znači da je duhovna.
Ako je siromaštvo duhovnost, onda bi impotencija bila brahmacharya. Ne, siromaštvo nije duhovnost; niti je bogatstvo materijalizam. Materijalizam ne pripada stvarima, on pripada stanovištu, odnosu prema stvarima. Niti duhovnost pripada siromaštvu, ona pripada
unutarnjem, nevezanosti, zajedničkoj deobi. Ne možete naći u Indiji nikoga ko deli išta. Niko
ne može da deli, svako gomila. Zato što su takvi grabljivci, oni su siromašni. Jer mali broj
ljudi previše zgrće, onda mnogi ljudi postaju siromašni.
Zapad je delio. Zbog toga se celo društvo uzdiglo iz siromaštva do obilja. U Indiji, nekoliko ljudi postaju tako bogati, tako bogate ljude nigde ne možete naći – ali nekolicina – a čitavo društvo se vuče u siromaštvu, a procep među njima je ogroman. Nigde ne možete naći takav jaz, jaz između bogataša i prosjaka je ogroman. Takav jaz ne može postojati nigde, ne postoji nigde. Bogatih ljudi ima i na Zapadu, i siromašnih ljudi ima na Zapadu, ali jaz među njima nije tako ogroman. Ovde je jaz jednostavno beskonačan. Ne možete zamisliti takav jaz.
Kako da se on okonča? On ne može biti prevaziđen jer ljudi su materijalisti. Inače otkuda toliki jaz? Čemu ovaj jaz? Zar ne možete da delite? Nemoguće! Ali samo njihov ego kaže da je takav čitav svet, ceo svet je materijalistički.
Do ovoga je došlo jer su ljudi bili privučeni Patanjđaliju i ljudima koji su davali teške metode. Nije ništa pogrešno sa Patanjđalijem, ali indijski ego je našao lep, suptilan izlaz da bude egoista.
Isto se događa vama. Patanjđali vas privlači; on je težak. Heraklit je ‘dečji vrtić’ jer je on tako jednostavan. Jednostavnost nikada ne privlači ego. Međutim, zapamtite, ako jednostavnost može postati privlačna, staza nije duga. Ako teškoća postane privlačna, onda će staza biti vrlo duga jer, od samog početka, radije nego da odbacite ego, vi ste počeli da ga akumulirate.
Osho
