Osnovna definicija je, Joga je obustava aktivnosti uma –
Chitta vritti nirodha.
Rekao sam vam da je Patanjđali samo matematičar. U jednoj jedinoj rečenici, a sada disciplina joge, on je završio sa vama. Ovo je jedina rečenica koja je korišćena za vas. Sad on uzima zdravo za gotovo da ste vi zainteresovani za jogu, ne kao nadu, već kao disciplinu, kao preobražaj upravo ovde i sada. On nastavlja da objašnjava:
Joga je obustava aktivnosti uma.
Ovo je definicija joge, najbolja. Na mnogo načina je opisana joga, ima mnogo definicija. Neki kažu joga je susret uma sa božanskim; otuda, ona je nazvana joga – joga znači spoj, spajanje zajedno. Neki kažu da joga znači odbacivanje ega; ego je prepreka; onog momenta kada napustite ego vi ste spojeni sa božanskim. Vi ste već povezani, samo zbog vašeg ega vama izgleda da ste bili rastavljeni. Ima ih mnogo, ali Patanjđalijeva je najnaučnija.
On kaže:
Joga je obustava aktivnosti uma.
Joga je stanje u kome nema uma. Reč ‘um’ pokriva sve – vaš ego, vaše želje, vaše nade, vaše filozofije, vaše religije, vaše spise. ‘Um’ pokriva sve. Šta god vi možete zamisliti jeste um. Sve što je znano, sve što može da se zna, sve što je saznajno, jeste unutar uma.
Prestajanje uma označava obustavu znanog, prekid saznajnog. To je skok u nepoznato. Kada nema uma, vi ste u nepoznatom. Joga je skok u nepoznato. Neće biti ispravno reći ‘nepoznato’, pravilnije je, ‘nesaznajno’.
Šta je um? Šta um radi ovde? Šta je to? Obično mi mislimo da je um nešto supstancijalno tamo u glavi. Patanjđali se ne slaže – i niko ko je ikada saznao unutrašnjost uma se neće složiti. Savremeni naučnici se takođe ne slažu sa tim. Um nije nešto supstancijalno unutar glave. Um je upravo delovanje, samo aktivnost.
Vi hodate i kažete da šetate. Šta je hodanje? Ako stanete, gde je hodanje? Ako sednete, gde je hodanje otišlo? Hodanje nije ništa supstancijalno; to je jedna aktivnost. Tako dok vi sedite, niko ne može da pita, “Gde ste metnuli svoje hodanje? Upravo sada ste bili hodali, dakle gde je hodanje otišlo?” Vi ćete se smejati. Reći ćete: “Hodanje nije nešto supstancijalno, to je samo aktivnost. Ja mogu šetati. Mogu opet hodati i mogu se zaustaviti. To je aktivnost.”
Um je takođe aktivnost, ali usred reči ’um,’ izgleda kao da je nešto supstancijalno tu.
Bolje je nazvati to “umovanje” – upravo kao hodanje. Um znači “umovanje”, um znači razmišljanje. To je jedna aktivnost.
Citiram ponovo Bodhidharmu.
On je otišao u Kinu, i kineski car je došao da ga vidi. Car je rekao: “Moj um je vrlo uznemiren, smeten. Vi ste veliki mudrac, i ja sam vas očekivao. Kažite mi šta treba da činim da bih smirio svoj um.”
Bodhidharma je rekao: “Ne činite ništa. Prvo donesite svoj um meni.” Car ga nije mogao shvatiti pa je rekao: “Šta mislite pod tim?” On je rekao: “Dođite ujutru u četiri sata kada niko nije ovde. Dođite sami, i setite se da ponesete svoj um sa vama.”
Car nije mogao da spava cele noći. Mnogo puta je odbacivao celu zamisao: “Ovaj čovek izgleda da je lud. Šta je on mislio kada je rekao, “Dođi sa svojim umom, ne zaboravi ga?” Čovek je bio tako zanosan, tako harizmatičan da nije mogao da otkaže sastanak.
Privlačio ga je kao magnet, u četiri sata je iskočio iz kreveta i rekao: “Šta god da se dogodi, moram ići. Ovaj čovek možda ima nešto, njegove oči govore da ima nešto. Izgleda pomalo luckasto, ali ipak moram otići da vidim šta će se dogoditi.”
Tako je stigao kod njega, a Bodhidharma je sedeo sa svojim velikim štapom. Rekao je:
“Dakle došli ste? Gde je vaš um? Jeste li ga doneli ili ne?”
Car je rekao: “Vi govorite besmislicu. Kada sam ja ovde moj um je ovde, i to nije nešto što ja mogu zaboraviti negde. To je u meni”. Stoga je Bodhidharma rekao: “U redu. Dakle prva stvar je jasna – da je um u vama.” Car je rekao: “U redu, um je u meni.”
Bodhidharma je rekao: “Sada zatvorite svoje oči i nađite gde je on. Ako ga možete naći gde je, odmah ga pokažite meni. Ja ću ga umiriti.”
Tako je car zatvorio svoje oči, pokušavao i pokušavao, tražio i tražio. Što je više tražio, više je postao svestan da nema uma, um je samo jedna aktivnost. To nije nešto tamo što vi možete pokazati. Onog momenta kada je on shvatio da to nije nešto, onda je apsurdnost njegovog traganja njemu bila jasna. Ako to nije nešto, ništa se oko toga ne može uraditi. Ako je to samo jedna aktivnost, onda ne vršite tu aktivnost; to je sve. Ako je to kao hodanje; nemojte hodati.
On je otvorio svoje oči. Poklonio se Bodhidharmi i rekao: “Ne postoji um koji bi se našao.” Bodhidharma je rekao: “Onda sam ga ja umirio. I kad god osetite da ste uznemireni, samo pogledajte unutra, gde je ta neprijatnost.” Samo gledanje je ne-um, jer gledanje nije mišljenje. I ako gledate duboko cela vaša energija postaje gledanje, a ista energija postaje kretanje i mišljenje.
Joga je obustava aktivnosti uma.
Ovo je Patanjđalijeva definicija. Kada ne postoji um, vi ste u jogi; kada je um tu, vi niste u jogi. Dakle, vi možete raditi sve položaje, ali ako um nastavi da deluje, ako vi nastavite sa mišljenjem, vi niste u jogi. Joga je stanje nemanja uma. Ako možete biti bez uma bez izvođenja ikakvih položaja, vi ste postali savršeni jogi. To se dogodilo mnogima bez izvođenja ikakvih položaja, asana, a to se nije dogodilo mnogima koji su radili položaje (asane) tokom mnogo života.
Budući da osnovna stvar koju treba razumeti jeste da, kada aktivnost mišljenja nije prisutna, vi ste tu; kada aktivnost uma nije prisutna, kada misli iščeznu, kada su samo kao oblaci, kada i oni iščeznu, vaše postojanje, upravo kao nebo, je otkriveno. Ono je uvek tu – samo prekriveno oblacima, pokriveno mislima.
Joga je obustava aktivnosti uma.
Na Zapadu sada, postoji veliko zanimanje za Zen – japansku metodu joge. Reč ‘_______zen’ dolazi od reči ‘dhyana’. Bodhidharma je uveo ovu reč u Kinu. U Kini reč dhyana postaje jhan, onda chan, a onda je reč prešla u Japan i postala zen.
Koren je dhyana. Dhyana znači nemanje uma, tako ceo trening zena u Japanu nije ništa do kako zaustaviti umovanje, kako da ne bude uma, kako da se bude jednostavno bez mišljenja. Pokušajte to! Kada ja kažem pokušajte to, to će izgledati kontradiktorno, jer ne postoji drugi način da se to kaže. Jer ako vi pokušate, sam pokušaj, napor dolazi od uma.
Možete sedeti u položaju i pokušati neko đapa pevanje, mantru – ili možete samo pokušati da sedite smireno, da ne mislite. Ali onda ne misliti postaje mišljenje. Onda vi nastavljate da govorite: “Ja ne mislim; nemoj razmišljati; prestani razmišljati.” Ali to je sve razmišljanje.
Pokušajte da razumete. Kada Patanjđali kaže, nemanje uma, obustava uma, on podrazumeva potpunu obustavu. On vam neće dozvoliti da vršite đapu, “Ram-Ram-Ram.” On će reći da to nije obustava; vi koristite um. On će reći: “Jednostavno prestanite!” ali vi ćete pitati: “Kako? Kako jednostavno prekinuti?” Um nastavlja. Čak i ako sedite, um nastavlja. Čak i ako ne radite, to nastavlja da se radi.
Patanjđali kaže samo posmatrajte. Pustite da um ide, pustite da um čini šta god da on čini. Vi samo posmatrajte. Ne mešajte se. Vi samo budite svedok, samo budite jedan nezainteresovani posmatrač, kao da um ne pripada vama, kao da to nije vaš posao, nije vasa stvar. Ne budite zainteresovani! Samo posmatrajte i pustite um da teče. To je kretanje usled prošlog impulsa, jer ste uvek pomagali to da teče. Aktivnost je preuzela svoj vlastiti impuls, tako ona teče. Vi samo nemojte sarađivati. Posmatrajte i pustite um da se kreće.
Tokom mnogo, mnogo života, možda milion života, vi ste sarađivali sa umom, vi ste ga pomagali, vi ste mu davali svoju energiju. Reka će teći za neko vreme. Ako ne sarađujete, ako samo posmatrate nezainteresovano – Budina reč je ravnodušnost, upekha: gledajući bez ikakvog zanimanja, samo posmatrajući, ne čineći ništa ni na koji način – um će teći za kratko i zaustaviće se sam od sebe. Kada je impuls izgubljen, kada je energija istekla, um će se zaustaviti. Kada se um zaustavi, vi ste u jogi; vi ste postigli disciplinu. To je definicija: Joga je obustava aktivnosti uma.
Osho
