Čalabrčak Gospoda Boga
Jun je crveni mesec. Kao što je maj zelen i avgust zlatno žut. U junu cvetaju bulke. Crveni Duhovi, kada se Sveti Duh pojavljuje na zemlji u obličju crvenog plamenog jezika. Mesec crvenog voća, trešnje, višnje, jagode, maline, ribizle. I tome se ne može dovoljno načuditi, to nije požudno i podivljalo crveno. U ovom voću nema ničeg izazovnog, naprotiv, sve sam smeh. Vedro je to i dečje crveno, boja prvih plodova godine.
U junu treba jesti. Otprilike na pola kilograma potpuno zrelih jagoda treba uzeti 150 grama šećera u prahu. Opšte je mišljenje da je voće i šećer najbolje rasporediti po slojevima, i jagode malko prignječiti, samo da bi više soka pustile. Kad je to spremno, treba sve preliti s dvesta grama pavlake. Količina može biti malo veća ili manja, prema ukusu. Treba se suzdržavati od preterivanja. Mnogi daju prednost skorupu, ali oni ne razumeju suštinu jela. Jun nije mesec prožet šećerom, nego mesec nežno svežeg i blago kiselkastog voća. Pogrešna je primena skorupa. Kasnije, krajem meseca dopuštena je već njegova upotreba uz šumske jagode, a postoje i oni koji s malinama, naročito uz sveži kompot od malina, pripremljen sa sutlijašem, nisu u stanju da jedu ništa drugo osim skorupa. To je u redu. Ali skorup s jagodama upućuje na pogrešan ukus. Pogrešan ukus vodi pogrešnom vrednovanju, a ono pogrešnom načinu života, zbog toga tako nešto treba izbegavati.
Može se staviti sloj jagoda, pa sloj šećera i sloj pavlake jedan iznad drugog, i voće tek da se malko načne. Drugi ostavljaju celo voće i pavlaku stavljaju na vrh kako bi curila, rastopila šećer i izvukla sok iz jagoda. Na dnu posude skupi se napitak ružičaste boje i najispravnije je ako ga čovek, pošto je pojeo jagode, uzme onakvog kakav je, ne jedući ga kašikom, nego ga popije. To je savršen završetak čalabrčka.
Grešni čovek jagode s pavlakom stavlja u frižider i neprirodno ih rashladi. Protiv toga se najodlučnije mora protestovati. Ispod određene temperature voće gubi od svoga ukusa isto kao i vino.
Prava mera je hladovina podruma, ili što je isto to, čovek posudu – zapravo idelna je keramička posuda, metalnu treba odbaciti – može da spusti u bunar i da je ostavi nekoliko sati. Najbolje je jagode pripremati od svežeg jutarnjeg branja pre podne oko deset sati, i čuvati ih na hladnom do popodne do tri, pola četiri. Jer klasično vreme za jedenje jagoda s pavlakom jeste kada podnevna toplota malo popusti i vazduh postane lakši, odnosno oko pola četiri.
Kada se Gospod Bog probudi posle dremuckanja nakon ručka, tada jede jagode za čalabrčak. Postave se na senovitu terasu, iznad stola se navila grana oraha, tu on jede malom kašikom, pre nego što opet krene u vinograd. Jer ako neko ne zna, Gospod Bog obavlja rad najvišeg reda na svetu, odnosno on je vinogradar. Posle čalabrčka, smirena stomaka i raspoloženja, zadene rafiju za pojas, stavi makaze u džep, uzme motiku i krene među čokote, da bi posekao nepravilne lastare, povezao loze koje su se izvukle, i gde naiđe na korov, on ga iskopa.
Bela Hamvaš
