2. Jul 2009. godine
20:00
Laugardalsvöllur, Reykjavík
Referee: Luc Wouters (Belgium)
Fram (Island) – The New Saints (Vels)
2 1
S. Tillen 33′ (pen.) Evans 24′
Júlíusson 48‘`
Hanna Kristinsson se probudila sa glavoboljom i odvratnim osjećajem da je prošle noći nešto sasvim pogrešno uradila. I tek kada se pogledala u ogledalu sjetila se kako se napila i sa kim je bila i sjetila se da je snimao mobilnim telefonom, da mu je rekla nemoj da snimaš, da je on rekao – ma odmah ću ga izbrisati. Hanna je sjela na šolju i pomislila da nije trebalo da se glupira sa tim kolegom. Kakva glupost – uzdahnula je i naježila se na pomisao da on možda sada na fakultetu drugarima pokazuje snimak. Šta me briga – pomislila je Hanna puštajući vodu. Šta me briga što će pokazivati.
Zvonio je telefon, reditelj i njen ljubavnik je pitao:
– Hoćemo li se vidjeti noćas…možda da gledamo fudbal, pa da pođemo kod mene, imam za tebe jedno iznenađenje.
– Umorna sam – rekla je Hanna Kristinsson i pomislila možda je snimak već na intenertu, možda i reditelj i svi mogu da je vide.
Almar Bjornsson se javio na telefon i rekao:
– Baš sam sada mislio na tebe. Naravno da sam izbrisao, nisam ja od takvih tipova. Ma gluposti. Ozbiljno sam izbrisao. Možda da se vidimo kasnije? Ok. Ćao.
Almar Bjornsson je slagao da je izbrisao snimak. Niko mi neće vjerovati da sam bio sa njom – pomislio je Almar Bojornsson. Pozvao je najboljeg prijatelja i rekao mu:
– Nećeš vjerovati sa kim sam bio sinoć! Sa osobom koju na Akademiji svi žele da povedu u krevet! Pogodi ko je!
Prijatelj nije htio da pogađa nego ga je pitao da li vrijedi dogovor da idu na utakmicu protiv Velšana.
– Naravno – rekao je Almar i ponovio:
– Nećeš vjerovati sa kim sam bio, ali kad vidiš svojim očima, moraćeš.
Grimur Olason je bio zaljubljen osam mjeseci i pet dana i sedam sati i osamnaest minuta u trenutku kada mu je prijatelj pokazao snimak i kada je vidio svoju ljubav kako kleči ispred njegovog najboljeg prijatelja. Grimur Olason je pomislio da će da povrati i osjetio je neopisivu mržnju i prema svom drugu i prema toj djevojci.
Grimura je tog dana nazvao najbolji prijatelj i rekao mu:
– Nećeš vjerovati sa kim sam bio sinoć! Sa osobom koju na akademiji svi žele da povedu u krevet. Pogodi ko je!
Grimur Olason je prvo pomislio na svoju ljubav, ali je rekao:
– Neću da pogađam, nego idemo li na utakmicu?
– Ako nećeš da pogađaš, e onda ću ti pokazati! Sve je kamera zabilježila.
Kada je vidio snimak Gunar je rekao:
– Kakva kurva.
Njegov prijatelj se usprotivio:
– Kako misliš kurva? Ovo samo tebi pokazujem, šta ti je, izbrisaću snimak, i njoj sam obećao da ću ga izbrisati.
– Trebalo bi da postaviš snimak na internet neka svi vide kakva je kurva.
– Šta je sa tobom ti nikada nisi bio sa nekom za jednu noć?
– Ma sigurno su je svi…i onaj reditelj sa kojim se tuca, trebalo bi i njemu pokazati taj snimak.
– Sa tobom nešto nije u redu. Sada ću da obrišem snimak.
Grimur Olason je kriknuo i skočio da otme prijatelju telefon, zapeo za stolicu i pao na pod.
– Ti si lud – rekao je njegov prijatelj i izbrisao snimak.
– Potpuno lud.
Grimur Olason je glavu zagnjurio u tepih i zajecao.
Koliko ništa ne znamo to je zapanjujuće. Koliko ne znamo da li ćemo, evo za Novu godinu biti srećni ili tužni, čak živi ili mrtvi. A eto, za njih, znam. Biće živi i zdravi i čak će gledati istu ulicu tokom dočeka Nove Godine, isti vatromet, i mogu to da kažem, biće srećni. Sve je samo iluzija, znam to, ali šta bi bez nje radili, kako bi tek bez iluzije svijet postao strašno mjesto! Ali, neka. Poslije utakmice sam prošetao do Hofoia i mislio kako njih troje možda pojma nemaju o hladnom ratu, Gorbačovu i Reganu, i da, što jest jest, i ne moraju o njima ništa znati. A i ja, šta znam? Ništa. A opet bih mogao o tom telefonu, snimku, o svim podočnjacima koji su tog dana nastajali, pisati sve dok ne izbije neki novi hladni rat, ili treći veliki, užareni, sjajni, poslije čijih pečurki ništa ne bi ostalo, pa ni ovi ljudi, ni ova slova, ni ove oči koje upravo sada klize preko teksta.
Iz knjige 52 kratke priče o evropskom fudbalu
