Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, pošto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar, u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno. Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane da udare na oca, a oni su to i učinili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmlađi od njih sedmorice i koga je majka naoružala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka uvek smatrala kao rđav predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoše na Majku Zemlju, i ona rodi tri Erinije, furije koje osvećuju zločine roditeljoubistva i krivokletstva; one su se zvale Alekta, Tisifona i Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, takođe su rođene iz ove krvi.
Komentari
Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu. Ali čim je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar zajedno sa Storukima i, uzevši svoju sestru Reu za ženu, zavlada Elidom.
1. Hesiod: Teogonija 133—87 i 616—23; Apolodor: I, 1, 4—5; Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 801.
Hesiod, koji je zapisao ovaj mit, bio je Kadmenjanin, a Kadmenjani su došli iz Male Azije (vidi 59, a), verovatno posle propasti Hetitske imperije, i doneli sa sobom priču o kastriranju Urana. Ipak se zna da ovaj mit nije izvorno hetitski, jer je pronađena i ranija huritska verzija. Hesiodova verzija verovatno govori kako su ratnici prehelenskih naseobina u južnoj i središnoj Grčkoj, čija su vladajuća plemena podržavala kult Titana, sklopili među sobom savez da bi se oduprli ranim helenskim zavojevačima, sa severa. Taj savez je uspešno odbranio čitavu Grčku, ali su zato njegovi pripadnici zahtevali da starosedeoci sa severa, koje su oslobodili tom priilikom, priznaju njihovu vlast. Kastriranje Urana nije moralo biti metaforičko ako pretpostavimo da su neki od pobednika poreklom iz istočne Afrike, gde do današnjih dana ratnici Gala nose u rat minijaturne srpove da bi kastrirali svoje neprijatelje; postoje srodnosti istočno afričkih religioznih obreda sa obredima drevne Grčke.
2. Kasniji Grci su Kronovo ime čitali Chronos, »Otac Vreme«, predstavljen sa svojim neumoljivim srpom. Međutim, otada je slikan sa vranom slično Apolonu, Asklepiju i Saturnu, a i drevnom britanskom bogu Branu; chronos verovatno znači »vrana«, kao latinska reč cornix i grčka korone. Vrana je bila proročka ptica, u koju se useljava duša žrtvovanog svetog kralja.
3. Tri Erinije ili Furije, koje su se rodile iz kapljica Uranove krvi, ovde su samo Trojna Boginja; to znači da su za vreme žrtvovanja kralja određenog da oplodi žitna polja i voćnjake, sveštenice Trojne Boginje morale nositi zastrašujuće Gorgonine maske kako bi zaplašile i odstranile profane namernike. Po svemu izgleda da su kraljeve genitalije bacane u more da bi se ribe brže mrestile. Osvetničke Erinije su, po shvatanju mitografa, bile opomena Zeusu, kako se ne bi drznuo da oduzme muškost Kronu srpom; ali njihova osnovna uloga je bila da osvete uvrede učinjene majci, ili onome koji traži zaštitu Boginje-Ognjišta, a ne da osvećuju oca.
4. Nimfe jasenovog drveta, tri Furije, daleko su milostivije: sveti kralj bio je posvećen jasenovom drvetu, koje se ranije upotrebljavalo u svetkovinama radi izazivanja kiše. U Skandinaviji je jasen postao drvo sveopšte čarolije; tri Norne, ili Suđaje, dele pravdu pod jasenovim drvetom, koje je Odin, prisvajajući očinstvo svekolikom čovečanstvu, pretvorio u svog čarobnog paripa. Mora biti da su i u Grčkoj i u, Libiji prvo samo žene činodejstvovale u ceremonijama za izazivanje kiše.
5. Izgleda da su se neolitski koštani srpovi, sa zupcima od kremena ili opsidijana, primenjivali u ritualne svrhe, još dugo pošto su bronzani i gvozdeni srpovi postali alatke koje su se upotrebljavale u zemljoradnji.
6. Kod Hetita je Kumarbi (Kron) odgrizao genitalije nebeskom bogu Anu (Uranu), progutavši tada nešto semena, a ostatak ispljunuo na planinu Kansuru, iz čega je iznikla boginja; tako začetog boga Ljubavi od Kumarbijevih bedara odsekao je Anuov brat Ea. Ova dva rođenja su Grci spojili u priču o Afroditi, koja se digla iz mora oplođenog Uranovim odsečenim genitalijama. Kao što je Zeus ponovo rodio Dionisa iz svojih bedara, tako je i Kumarbi osloboden još jednog deteta koje su mu odsekli od bedara i koje jezdi, na plamenim kolima što ih vuče bik i stiže u pomoć Anu. »Nož koji je odvojio zemlju od neba pojavljuje se u istoj priči kao oružje kojim je uništen Kumarbijev sin, od Zemlje rođeni džin Ulikumi.
Robert Grevs
