Ovaj dan – krik
koji se penje
a ostaje nem.
To bledo lice
što me ne voli,
ispod kapaka sakriveno.
Kule na kojima
kačih zastave
jednim je dahom porušilo.
Bledo lice.
Ostaje da noć sakupljam
u dlanove,
posipam po sebi
da brže od mene sede
ostari
Bledo lice.
Koju god ruku da pružim –
ukrašćeš mi liniju sa dlana.
Jednim pogledom – osmeh zalediti.
Zvono na vratima – pucanj u ništa
ako vrata otvorim.
Jasna Đurđić
