Pošto ne samo da piše, nego i voli da pređe na drugu stranu i da čita ono što drugi pišu, Luku ponekad iznenadi koliko mu je teško da shvati neke stvari. Nisu to nekakva pitanja koja zadaju posebne poteškoće (užasan izraz, misli Luka koji pokušava svaku reč da odmeri na dlanu pa da se sa njom zbliži ili je odbaci već prema boji, mirisu ili dodiru), ali iznenada kao da iznikne neko musavo staklo između njega i onoga što čita, pa otud nestrpljenje, pročitavanje nasilu, pokušaji da se provale vrata i na kraju veličanstven let časopisa ili knjige do najbližeg zida praćen padom i nekim vodnjikavim plof.
Kada se čitanje završi ovako, Luka se pita šta li se kog vraga moglo desiti na naizgled sasvim jasno uočljivom putu od saopštitelja do primaoca saopštenja. Veoma mu je teško da to utvrdi, pošto se u njegovom slučaju to pitanje nikada ne postavlja i ma kako čudno njegovo pisanje izgledalo, ma koliko neke stvari mogle da dođu i prođu i dogode se tek na kraju složenih protoka misli, Luka nikada ne propusti da proveri da li je prijem uspeo i obavlja li se prenos bez većih prepreka. Slabo on brine za lični opis čitaoca, jer veruje u tajanstvenu meru sa više obličja koja u većini slučajeva pristaje kao dobro skrojeno odelo, i zato ne treba prepustiti teren ni u dolasku ni u odlasku: između njega i drugih stvoriće se most kad god se napis rodi iz semena a ne iz kalema. U najvećem bunilu njegovih maštarenja ima u isto vreme nečega toliko jednostavnog, pticolikog, ili prostog kao tablić u stoparac. Nije reč o tome da se piše za druge nego za sebe lično, ali taj neko lično mora da bude i oni drugi; to je tako elementary my dear Wotson, da se u čoveku rodi nepoverenje, pita se nema li nekakve nesvesne demagogije u tolikom razumevanju i prepotvrđivanju između pošiljaoca, poruke i primaoca. Luka posmatra reč primalac na svom dlanu, neosetno je pomiluje po krznu i vraća je u njene maglovite sfere; ne daje on ni pet para za primaoca pošto ga ima nadohvat ruke, ovaj piše ono što on čita i čita ono što on piše, šta tu ima da se zamajavamo.
