Mali dečak je sedeo u crkvi. Došao je prvi put, ima samo četiri godine. Majka ga je pitala: “Kako ti se svidelo?” On je odgovorio: “Muzika je dobra, ali reklame su previše duge.”
To su reklame kada vi nemate poverenje. Šraddha je ispravno poverenje; vera je pogrešno poverenje. Ne primajte religiju od nekog drugog. Vi je ne možete pozajmiti; to je obmana.
Dobijate je bez plaćanja za nju, a sve treba da se plati. Nije jeftino dospeti do asamprađnata samadhija. Morate platiti punu cenu, a puna cena je vaše celokupno biće.
Biti hrišćanin samo je etiketa; biti religiozan nije etiketa. Celo vaše biće je uključeno, to je obavezivanje. Ljudi mi dođu i kažu: “Mi vas volimo. Šta god vi kažete je dobro. Ali ne želimo da preuzmemo sannyas jer ne želimo da se obavezujemo.” Međutim, dok se ne obavežete, uključite, ne možete da rastete, jer onda ne postoji uzajamni odnos. Između vas i mene onda ima reči, ali nema povezanosti. Onda ja mogu biti učitelj, ali nisam majstor za vas.
Onda vi možete biti učenik, ali ne i pristalica, sledbenik.
Shradha, poverenje, prva su vrata, a druga su virya. Ovo je takođe teško. Prevedeno je kao ’napor’. Ne, napor je jednostavno deo toga. Reč virya znači mnogo stvari, ali izvorno ona označava bioenergiju. Jedno od značenja reči virya je sperma, seksualna moć. Ako zaista želite da je prevedete tačno, virya je bioenergija, vaša celovita energetska pojava – vi kao energija. Naravno, ova energija može biti pokrenuta kroz trud; otuda, jedno od značenja je ‘napor’.
Inače to je nedovoljno – nije tako bogato kao reč virya. Virya znači da vaša čitava energija mora da bude uneta u to. Samo um neće biti dovoljan. Možete iz uma reći da, ali to neće biti dovoljno. Vaša celokupnost, bez zadržavanja ičega u pozadini: to je značenje reči virya. A to je moguće samo kada postoji poverenje. Inače vi ćete se držati nečega samo toliko koliko ste sigurni, bezbedni, jer: “Ovaj čovek možda vodi nekuda pogrešno, stoga se možemo povući svakog trenutka. Svakog trenutka možemo reći: ‘Što je dosta, dosta je; ne više’.”
Zadržavate deo sebe upravo da biste pažljivo motrili, gde taj čovek vodi. Ljudi mi dođu i kažu: “Mi ćemo posmatrati. Pustite nas prvo da posmatramo šta se događa.” Oni su vrlo bistri – domišljate budale – jer ove stvari ne mogu biti posmatrane spolja. Ono što se dešava unutarnji je fenomen. Štaviše, vi ne možete ni videti kome se to dešava mnogo puta.
Mnogo puta samo ja mogu videti šta se dešava. Vi samo docnije postajete svesni, šta se dogodilo. Drugi ne mogu posmatrati. Ne postoji mogućnost da se to posmatra spolja. Kako možete posmatrati spolja? Pokrete može videti; možete videti da ljudi rade meditaciju. Ali ono što se događa iznutra, to je meditacija. Ono što oni rade spolja, samo je stvaranje situacije.
Dogodilo se: postojao je vrlo veliki sufi majstor, Jalaludin. Imao je malu školu izuzetnih sledbenika, neobičnih, jer je bio vrlo probirljiv čovek. On ne bi odobrio pristup nikome dok ne bude izabran. Radio je samo sa malobrojnima, ali ljudi su ponekad dolazili u prolazu da vide šta se tamo dešava. Došla je jedna grupa ljudi, bili su profesori. Oni su uvek vrlo oprezni ljudi, vrlo lukavi, i posmatrali su. U dvorištu majstorove kuće sedela je grupa od pedeset ljudi, izvodeći ludačke pokrete neki su se smejali, neki su plakali, neki su skakali.
Profesori su posmatrali.
Rekli su: ‘Šta se dešava? Ovaj čovek ih vodi prema ludosti. Oni su već ludi, budale – jer jednom kada poludite biće teško vratiti se natrag. A ovo je besmislica; nikada nismo ovako nešto čuli. Kada ljudi meditiraju, oni sede smireno.”
Među njima se vodila velika rasprava. Grupa njih je rekla: “Zato što ne znamo šta se dešava, nije dobro donositi neki sud.” Među njima bila je i treća grupa koji su rekli: “Šta god da je to, vredno je uživanja. Voleli smo ovo da posmatramo. Lepo je. Zašto ne bismo uživali u tome? Što bismo se brinuli šta oni rade. Lepa je stvar posmatrati ih.”
Onda posle nekoliko meseci, ista grupa je opet došla u školu da posmatra. Šta je tada događalo? Svi su bili smireni. Bilo je tu pedeset osoba, majstor je bio prisutan – sedeli su tiho, tako smireno, kao da nije bilo nikoga, poput statua. Opet je došlo do rasprave. Bila je grupa koja je rekla: “Oni su sada beskorisni. Šta ima da se vidi? Ništa! Kada smo prvi put dolazili bilo je lepo. Uživali smo u tome. Sada su baš dosadni.” Druga grupa je rekla “Mislimo da sada meditiraju. Prvi put su jednostavno bili ludi. Ovo je prava stvar koju čine; ovako se radi meditacija. O tome piše u spisima, opisana je na ovaj način.”
Međutim, postojala je još treća grupa, koja je rekla: “Mi ne znamo ništa o meditaciji. Kako možemo suditi?”
Onda, posle nekoliko meseci grupa je opet došla. Sada nije bilo nikoga. Samo je učitelj sedeo, smešeći se. Svi sledbenici su nestali. Onda su oni pitali: “Šta se dešava? Kada smo prvi put došli bila je luda gomila, mislili smo da je to beskorisno; da vi upravljate ludim ljudima. Sledeći put kada smo došli bilo je vrlo dobro. Ljudi su meditirali. Gde su svi otišli?”
Majstor je rekao: “Posao je obavljen, sledbenici su nestali. Ja se smešim srećan jer se cela stvar dogodila. A vi ste budale, ja to znam! Ja sam takođe posmatrao – ne samo vi. Znam koje su se rasprave vodile, i šta ste mislili prvi put i drugi put.” Jalaludin je rekao: “Napor koji ste uložili da dođete ovde tri puta dovoljan je za vas da postanete meditanti. A rasprava koju ste vodili, toliko energije je bilo dovoljno da vas učini smirenim. U istom periodu, ovi sledbenici su iščezli, a vi ste ostali na istom mestu. Uđite, ne gledajte spolja” Oni su rekli: “Da! Zbog toga mi dolazimo iznova, da posmatramo šta se događa. Kada smo sigurni, onda… Inače mi ne želimo da se predamo.”
Lukavi ljudi nikada ne žele da budu predani, ali ima li ikakvog života bez poverenja? Međutim lukavi ljudi misle da je predanost ropstvo. Ali, da li postoji sloboda bez ropstva?
Prvo morate da se krećete u nekom odnosu, u vezi, samo onda možete otići izvan toga. Prvo treba da se krećete u dubokom poverenju, od dubine do dubine, od srca do srca, i samo onda možete to transcendirati. Nema drugog puta. Ako se samo krećete spolja i posmatrate, nikada nećete ući u hram – hram je predavanje. I samo onda može biti odnosa.
Osho
