Magia sutra 19
Ali je sve troje jedno što se sada gotovo samo po sebi razume, i od ovoga trenutka nije preporučljivo da se ovo troje međusobno razdvaja. Hebrejska baština je u znaku greha, a i hrišćanstvo (dogmatika), iako je uloga greha u Jevanđelju neznatna, i tek kod apostola Pavla stupa u prvi plan. On ga je preuzeo iz hebrejske baštine. Nužno ga je morao preuzeti.
Propust je bio da kad je naročitu pažnju posvetio oštećenju duha, istovremeno se ne bavi lomom duše. Time je, između ostalog, podsticao hiljadugodišnju zabunu da čovek nije čak ni znao gde da traži korene greha, da li u duhu, ili u duši, eventualno čak i u telu. Kada je rano hrišhanstvo, pod uticajem hebrejske baštine, postavilo u središte greh kao fundamentalnu kvarnost, ono je zaboravilo na skrivenije učenje hebrejske baštine, na Kabalu, koja zajedno s gnozom ne proishodi iz duha, nego iz duše, i ukazuje da se lom duše javlja u ludilu. Kabala i gnoza su u hrišćanstvu ispoljavale katkad podnošljivu, ali ponajvećima jeretičku delatnost, pogotovu kod onih mističara koji su veoma dobro videli da je nemoguće odvojiti poremećenost duha (greh) od poremećenosti duše (ludilo). Ali čak ni mistici nisu videli kvarnost egzistencije u njenoj punoj celovitosti. To su primetili tek alhemičari (Paracelzus). Prvi je Beme razvio svet pitanja kvarne egzistencije u njegovoj celovitosti. Greh, ludilo i bolest kod Bemea međusobno se pokrivaju u poretku hijerarhije koji se od tada može i treba smatrati prihvaćenim zato što do sada niko nije umeo da o ovom predmetu kaže nešto što bi više bilo zadovoljavajuće.
Za raščišćavanje pitanja opet su bile neophodne dve okolnosti. Prva je istraživanje modernih materijalističkih prirodnih nauka koje su, isto tako apodiktično kao i rana hrišhanska dogmatika, kvarnost egzistencije i izvodile iz greha, stavljale telo u središte i tvrdile da je prvi uzrok svake smetnje bolest tela. Druga okolnost jeste uzimanje maha hindu (grčke, orfičke, iranske, kineske, egipatske itd.) baštine koja je s naročitim naglaskom isticala istinu Kabale, gnoze i mistike, i naglašavala kvarnost duše (ludilo).
Bela Hamvaš
