Magia sutra 10 i 11
- Ishodište
Prvih devet sutri bilo je uvodnolostavljanje temelja. Sama stvar tek sad sledi. O čemu je zapravo reč? Treba potražiti ono mesto na kojem je čovek u stanju da realizuje reč. Ishodište je da u čoveku postoji namera. Kao što u najvećem broju slučajeva uistinu i postoji. Ali ne zavisi od namere.
- Stalno prisustvo celine
Odnosno to je ono što neprekidno treba držati budnim. Čovekova egzistencija je univerzalna egzistencija. Od svih sazdanih bića čovek je jedini čija je egzistencija univerzalna. Ne samo celo čovečanstvo, nego čovečanstvo svih vremena. Prisutan je u njemu ne samo ljudski svet, nego i životinjski i biljni i mineralni svet.
Cela vasiona, i anđeoske i duhovne hijerarhije.
Čovek nije mikrokosmos, nego mikroteos. Prisustvo celokupnog sazdanog sveta (prirode).
(Beleška: Izraz mikro kosmos koristi za čoveka i Beme, ali na izraz mikroteos, po Baderu, ponajvećma su prešli Rusi (Solovjov. Berđajev, Bulgakov), i na toj bazi razvili osnovu θέάνβρία. Na mislima teaudrije počiva istinska antropologija. Biće čoveka kao analogije kosmosa ne može se razumeti. “Svet promine.”
I s nestankom kosmosa treba računati. Čovek, pak živi dalje . Čovekova egzistencija se ne vezuje neposredno s kosmosom, nego s Bogom. To je temelj svake antropologije. Zbog toga čovek nije mali svet, nego mali Bog.
Bela Hamvaš
