Životni plan nije gotov
Magia sutra 29
Životni plan nije gotov, njega treba izgraditi na taj način kako bi on pribavio spasenje. Čovek na ovoj tački dobija ili gubi sebe. Ko se bori za uspeh svoga života, svoj spas gotovo u svim slučajevima proigra, bilo zbog neodgovornosti, bilo zbog lakomislenosti, zbog slabosti, pohlepne žudnje, zbog greške u karakteru, zbog nemara, zbog neznanja, ili jer je sebe prevario i poverovao da je važan život.
Još jednom: životni plan treba da bude građen tako da čovek dosegne spasenje. Svako sam mora da izradi plan. Moje spasenje niko ne može da pribavi umesto mene. A u pribavljanju sam potpuno slobodan.
U svim vremenima je bilo opštih smernica koje su pružale programe i objavljivale generalne programe spasenja. Nijedan takav plan spasenja nije bio gluplji od principa napretka u bliskoj prošlosti. Napredak je učio da čovek nema šta da radi, sem da se prepusti napretku. Svet se ionako sam po sebi sve više usavršava. Primeri koji potvrđuju usavršavanje jesu svetski ratovi, koncentracioni logori i masovne klanice. Napredak poznaje samo život a nema ni pojma o spasenju, odnosno napredak nije ništa drugo do rekvizit iz razdoblja života.
Životni plan nije gotov. Ono što čovek dobija delimično gotovo to su određena pravila izgradnje plana, uglavnom po veoma skrivenim mestima, jer ono što je dostupno javnosti, uglavnom je prijatan, plitak moralizam. Alhemija pravljenje životnog plana naziva Ars magna (visoka umetnost), a gotov plan Opus magnum (veliko delo). Za metod alhemije (Paracelzus, Vasilije Valentin, Flud, Helmont, Lo i drugi, ali pre sega Beme, Sen-Marten i Bader, delimično Solovjov, Bulgakov i Berđajev) u pripremi životnog plana najpre je karakteristično da životni plan bez ostatka mora da pokrije plan spasenja, drugo, da se u daljoj gradnji plana ne sme načiniti nijedan korak dok čovek ne ostvari već dosegnutu misao. Ovo je znak raspoznavanja svake alhemije.
Izgradnja životnog plana mora da drži korak s njegovom realizacijom, i za vreme dok se sprema plan, on mora da se realizuje u čoveku i na čoveku.Upravo zbog toga se poklapa negovanje visoke umetnosti i stvaranje velikog dela. Prema našim sadašnjim saznanji a alhemija je jedino znanje koje raspolaže zadovoljavajućom teorijskom osnovom za gradnju plana spasenja.
Isto se ne može rehi za joga sisteme koji potiču s Istoka ili za srednjovekovnu mistiku.
Muslimanski fatalizam, kalvinističk;a predestinacija i scijentični determinizam prošlog veka uče da je životni plan za čoveka izrađen u svetu viših sila, i čovek, na žalost, nema načina da ga menja. Muslimansko i kalvinističko verovanje je spiritualne prirode, scijentični determinizam materijalne prirode. Znamo da je početak u oba slučaja loš. Treba započeti na sredini. Ko krene iz sredine, smesta vidi da nema ni fatuma, ni predestinacije, ni determinizma.
Stvar je teža i jednostavnija. Postoji sloboda. Odnosno postoji rizik i postoji žrtva i postoji odmeravanje i postoj i prisustvo duha i postoji znanje i postoji volja. A u život ubačen rizik i žrtva i odmeravanje i znanje i volja imaju spasonosnu vrednost.
Bela Hamvaš
