Obično, eho postoji gde postoji nešto veliko.
U stanu postoji eho,
Jer stan je pećina
I kao i sve druge pećine
Ima stalaktite i stalagmite.
Stalaktiti su luster i po koji pauk,
Njihov uradak,
Tačno četiri takozvane plafonjere
I otisci poplave, kada je komšija otišao za vikendom.
Stalagmiti su naši tragovi
Četiri šape i dve noge,
Njegovih skoro, dvadeset a mojih celih deset prstiju.
Tačno u broj.
Ponekad ih postrojimo u vod.
Pa temeljno oribamo tragove
Našeg hodanja.
Marko Jovanović
O autoru:
Marko Jovanović, rođen je u Crvenki. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, drame, bavi se esejistikom i prevođenjem. Nagrađen na nekoliko festivala. Živi u Crvenki i Novom Sadu.
