Art

Korak posle

Toga dana
prestala sam da prebiram po željama,
da kupujem haljine i nameštam punđu.

Toga dana
dan sam pretvorila u noć,
a noć u sate sabiranja i oduzimanja.

Nije bilo svitanja,
ni jutra nije bilo,
mrak najmračniji.

Prežalila sam
sva nespokojstva,
zaslepljenosti,
neizvesnosti,
žalosti.

Na zgarištu mladosti
Otresoh pepeo,
zacelih rane,
a ožiljke ponesoh
u doba zrelo
neka se vide,
kao šare na haljini koju sam volela.

Te noći
prestala sam da brojim godine.
(ne želim život da usitnjavam!)

Od te noći
samo dela brojim,
i žurim da stignem, da se pridignem
sa zgarišta mladosti koja mi se,neozbiljna i trapava, cereka!
(koliko je drskosti u čovekovoj mladosti!)

Samo neka mi Gospod da snage
da nikada ne budem Flaminije!
(ne želim da svirepost obeleži moju starost!
Takva slava mi ne treba!)

Hoću, kao Klemenso,
u sedamdesetoj da lovim tigrove
daleko u Indiji.
I da pevam o životu
moleći se da i smrt bude lepa.

Nada Mitrović Uzelac

Ostavite komentar: