Muzika Japana. Škrto se
od klepsidre otkidaju kapi
sporoga meda il’ nevidljivog zlata
što u vremenu ponavljaju nit
slabašnu i večnu, tajnovitu i jasnu.
Strah me je za svaku da je poslednja.
One su juče što se vraća. Iz koga hrama,
iz koga sićušnog vrta u planini,
iz kojih bdenja na neznanom moru,
iz koje stidljive tuge,
iz koje izgubljene i ponovo nađene večeri
dolaze meni, svojoj dalekoj budućnosti?
Neću saznati. Nije važno. U toj muzici sam
ja. Želim da budem. Krvarim.
Horhe Luis Borhes
(Iz zbirke “Istorija noći”, 1977)
