Nadrealizam kao realizam

Ovo u na­slo­vu što mi se ona­ko slu­čaj­no, sa­svim nad­re­a­li­stič­ki, oma­klo kao bre­to­nov­ska vi­zi­ja ko­nja ko­ji ga­lo­pi­ra na pa­ra­daj­zu, na mon­te­ne­grin­skom, ja­mač­no nad­re­a­li­stič­kom je­zi­ku, pi­še se kao-bo­lji­tak. Da­kle, sva­ki bo­lji­tak je za­pra­vo nad­re­a­li­stič­ki krik, na­rav­no, ka­ko to i na­la­žu nad­re­a­li­stič­ki ma­ni­fe­sti, ute­me­ljen na pre­vo­đe­nju svi­je­ta ma­šte i ko­šma­ra u svi­jet stvar­no­sti…
Uko­li­ko osje­ća­te bo­lji­tak u na­šoj sve go­roj sva­ki­da­šnji­ci, si­lom pri­li­ka po­sta­je­te nad­re­a­li­sta ko­ji je ute­me­ljen na ko­šmar­nom sno­vi­đe­nju umje­sto na te­melj­cu či­nje­ni­ca. Pod dej­stvom nad­re­a­li­stič­kih du­kljan­skih i euro­a­tlan­skih opi­ja­ta svi­jet stvar­no­sti po­sta­je mrak ni­štav­no­sti, a mrak ni­štav­no­sti po­sta­je je­di­na po­želj­na stvar­nost ko­ja se, sa­svim nad­re­a­li­stič­ki, zo­ve, sa­svim mon­te­ne­grin­ski: bo­lji­tak…
U pre­vo­du na je­zik kva­zi­za­pad­njač­kog ili­ti đu­ka­no­vi­ćev­sko-vu­či­ćev­skog ši­šnjar­skog pa­tri­o­ti­zma sve go­re na­tuk­nu­to mo­že se sa­bi­ti u jed­nu flo­sku­lu, od­no­sno opru­gu ko­ja is­pa­lju­je šrap­ne­le idi­o­ti­zma u vi­du ko­ba­ja­gi ke­ne­di­jev­ske re­če­ni­ce: Ne pi­taj­te se šta dr­ža­va mo­že uči­ni­ti za vas, već šta vi mo­že­te uči­ni­ti za nas, od­no­sno- dr­ža­vu. Hm! Uh! Ah! Iz­gle­da da smo još i du­žni oni­ma ko­ji nam sla­do­stra­sno ski­da­ju ko­žu sa le­đa i ko­ji nam pu­ne is­pra­žnje­ne ču­tu­re i otvr­dla sr­ca sve na­no­vo upa­ko­va­nim por­ci­ja­ma gli­ba­vih bu­da­la­šti­na i tru­lih dem­be­li­za­ma…
Ko, da pri­tvr­di­mo, ne pri­pa­da nad­re­a­li­stič­kom brat­stvu ili, da po­jed­no­sta­vi­mo, ko ne pri­mje­ću­je op­šti bo­lji­tak u sve­mu što či­ni op­štost, taj je zlo­na­mjer­no ćo­ra­vo an­ti­na­dre­a­li­stič­ko ko­pi­le ko­je i ni­je za­slu­ži­lo ni­šta dru­go do ovo što ga je sna­šlo. A sna­šlo ga je ne­što što se ta­ko jed­no­stav­no ka­zu­je, a još jed­no­stav­ni­je osje­ća: bo­lji­tak. Bo­lji­tak na­bi­jen na nad­re­a­li­zam kao na jar­bol sve­op­šteg na­pret­ka i pre­po­ro­da vi­jo­ri iz­nad ro­ga­tih gla­va i mar­ve­nih ko­lo­na ko­je su je­di­ni ga­rant ostva­re­nja svih nad­re­a­li­stič­kih te­žnji i osnov­ni uslov sve­op­šteg bo­ljit­ka…
Ni­je sa­mo po­želj­no, već i neo­p­hod­no, da se sva­ki lič­ni va­paj na vri­je­me obez­li­či i ane­ste­zi­ra­ju­ćom in­ter­ven­ci­jom mar­ve­nih lje­ka­ra nad­re­a­li­zma, od­no­sno bo­ljit­ka, pre­tvo­ri u hor­sku pa­tri­ot­sku pje­smu ko­ja se ra­do ar­la­u­če baš ovih pret­pra­znič­kih i pra­znič­nih da­na u na­šoj nad­re­a­li­stič­koj dr­ža­vi­ci pri­pi­to­mlje­noj i ka­stri­ra­noj bo­ljit­kom…
Po­tre­ba po­bu­ne o ko­joj su ne­ka­da go­vo­ri­li ne­ki iz­i­stin­ski lju­di, pred­sta­vlja se kao sra­mo­ta iz­da­je ko­ja je pret­hod­no is­pra­na u fe­kal­nim vo­da­ma ilu­zi­je ko­jom se obe­smi­šlja­va sva­ki pro­test, a sva­ki glas u pu­sti­nji do­bi­ja pri­gu­ši­vač rop­ca iz mrač­ne pro­šlo­sti…
Ta­ko smo, ne­ka­ko do­ba­u­ljav­ši iz na­ci­o­nal­nog mra­ka, iz­ve­de­ni na po­zor­ni­cu pr­lja­vog ka­za­li­šta mr­kli­ne i pred­sta­vlje­ni kao na­zad­ni vi­še­će­lij­ski or­ga­ni­zmi ko­ji dr­ža­vi­ci ne da­ju da se do­ko­pa bo­ljit­ka, a dru­štvu da ko­nač­no osje­ti sve sla­sti i stra­sti ide­o­lo­škog nad­re­a­li­zma…
Elem, svi ko­ji ne vje­ru­ju u to­te­me nad­re­a­li­stič­kog bo­ljit­ka ne­ma­ju pra­vo na bi­lo ka­kvo vje­ro­va­nje, jer vje­ro­va­nje ko­je se ( gle ču­da!) za­sni­va na vje­ri je de­struk­tiv­ni po­riv ko­ji raz­je­da sve vri­jed­no­sti sve­op­šteg bo­ljit­ka. Kao što naj­o­bič­ni­ja srp­ska ili cr­no­gor­ska vo­li­na vje­ru­je da i Bog ima ro­go­ve, ta­ko i ro­go­nje na če­lu kr­da svo­ju vje­ru za­sni­va­ju na ro­go­vi­ma i osta­lim mar­ve­nim atri­bu­ti­ma…
O uža­sa nad­re­a­li­zma! Uko­li­ko ne pri­pa­da­te sta­du ko­je se po­ne­kad ve­li­čan­stve­no su­bli­mi­še u čo­por, osta­će­te vje­či­to za­gle­da­ni u gro­zdo­ve pod­gu­znih mu­va pri­je ne­go se, ko­nač­no i za­slu­že­no, pre­tvo­ri­te u po­me­nu­tu pod­rep­nu eska­dri­lu. Sve su to, ma ko­li­ko kom­pli­ko­va­no zvu­ča­lo, do ba­nal­no­sti po­jed­no­sta­vlje­ne stva­ri…
Ako ni­ste sa na­ma, zev­sov­ski po­ru­ču­ju ma­la gu­za­ta bo­žan­stva, on­da ste pro­tiv nas. Ako ste sa nji­ma, do­pi­su­je­mo još uvi­jek go­ru­ćim umom, on­da ste pro­tiv se­be sa­mih. Pot­pu­no sve­de­na i pot­pu­no či­sta ra­ču­ni­ca za­sni­va se na ta­bli­ci mno­že­nja ili di­je­lje­nja nad­re­a­li­stič­kog bo­ljit­ka…
Čist ra­čun, du­ga lju­bav, pri­la­go­đa­va­ju­ći se op­štoj pro­sto­ti, po­na­vlja­ju vje­sni­ci i vla­sni­ci nad­re­a­li­stič­kog bo­ljit­ka. Na­rav­no, na čist ra­čun i na du­gu lju­bav ra­ču­na­ju naj­pr­lja­vi­ji mr­zo­lju­bi u na­šem ži­vo­tinj­skom car­stvu. To što lič­na ime­na i pre­zi­me­na nad­re­a­li­stič­kih ča­rob­nja­ka ni­šta ne zna­če isto­ri­ji čo­vje­čan­stva ne zna­či da upra­vo oni ne is­pi­su­ju na­šu isto­ri­ju če­lja­di i po­vje­sni­cu na­ro­di­ća i na­rod­no­sti…
Na­rav­no da na­ši nad­re­a­li­sti ne zna­ju ni­šta o nad­re­a­li­zmu, ali su sva­ka­ko sop­stve­ni ko­šmar­ni nad­re­a­li­stič­ki ka­ni­ba­li­zam pre­tvo­ri­li u neo­do­lji­vi re­a­li­zam…
Ova nad­re­a­li­stič­ka ka­ža, smu­še­na i zbr­ka­na kao i sva­ki pra­vi nad­re­a­li­zam, naj­sla­đe se sr­ku­će uz zvu­ke nad­re­a­li­stič­ke him­ne nad­re­a­li­stič­ke dr­ža­vi­ce ko­ja svo­jom po­let­no­šću i svo­jom di­vo­tom mrak či­ni još mrač­ni­jim, a nad­re­a­li­zam još re­al­ni­jim…