Poglavlje 6
ČISTOTA JOGE
30. decembar 1973.
Pitanje prvo:
Rekli ste da je Patanjđalijeva nauka egzaktna nauka, apsolutno logična, u kojoj je rezultat izvestan kao što dva plus dva čine četiri. Ako postignuće nepoznatog i beskonačnog može biti svedeno samo na logiku, nije li istinito i u isto vreme apsurdno da je beskonačni fenomen unutar orbite konačnog uma?
To izgleda apsurdno, to izgleda nelogično, ali egzistencija je apsurdna i egzistencija je nelogična. Nebo je beskonačno, ali se može reflektovati u vrlo malenoj barici, beskonačno nebo se može reflektovati u malom ogledalu. Naravno ono celo se neće reflektovati; ne može biti reflektovano. Ali deo je takođe celina i deo takođe pripada nebu.
Ljudski um je samo ogledalo. Ako je čist onda beskonačno može biti reflektovano u njemu. Refleksija neće biti beskonačna, biće samo deo, samo delimičan uvid. Ali i taj delimičan uvid postaje prolaz. Onda, postepeno, možete ostaviti ogledalo i kroz taj uvid ući u beskonačno, ostaviti refleksiju i ući u realno.
Izvan vašeg prozora, malog okvira prozora, beskonačno nebo je tu. Možete gledati kroz prozor, nećete videti celo nebo, naravno, ali koliko god da vidite jeste nebo. Dakle, jedina stvar koju treba zapamtiti jeste da ne mislite da to što ste videli jeste beskonačno. To može biti od beskonačnog, to nije beskonačno. Dakle šta god ljudski um može shvatiti može biti božansko, ali je samo deo njega, jedan uvid. Ako se stalno sećate toga, onda nema greške.
Onda uskoro, razbijete okvir, uskoro uništite um potpuno tako da on kao ogledalo više nije tu, oslobođeni ste od refleksije i ulazite u samu realnost.
Površno gledano izgleda apsurdno. Kako, u tako malenom umu, može biti ikakvog kontakta sa večnim, sa beskonačnim, sa beskrajnim? Druga stvar treba takođe da se razume.
Ovaj sićušni um nije malen zaista, jer je i deo beskonačnog. On izgleda malen zbog vas; on izgleda konačan zbog vas. Vi ste stvorili te granice. Granice su lažne. Vaš maleni um pripada beskonačnom; on je deo njega.
Ima mnogo stvari koje treba razumeti. Jedna od najparadoksalnijih stvari o beskonačnom je ovo: da je deo uvek jednak celini – jer ne možete deliti beskonačno. Sve podele su lažne. Može biti korisno deliti ga. Ja mogu reći da je nebo nad mojom kućom, nad mojom terasom, moje nebo kao što Indija kaže da je nebo iznad indijskog kontinenta indijsko nebo. Šta pod tim mislite? Ne možete deliti nebo. Ono ne može biti indijsko ili kinesko, ono je jedno nedeljivo prostranstvo. Nigde ne počinje i nigde se ne završava.
Isto se dešava sa umom. Vi to nazivate vašim umom; to “vaše” je greška. Um je deo beskonačnog. Upravo kao što je materija deo beskonačnog, um je deo beskonačnog. Vaša duša je takođe deo beskonačnog.
Kada je “moje” izgubljeno, vi ste beskonačni. Dakle, ako vi izgledate ograničeni, to je jedna iluzija. Ograničenja nisu realna, to su samo koncepcije, iluzije. I zbog vaše koncepcije vi ste ograničeni u tome. Ma šta da mislite, vi to postajete. Buda je rekao – i ponavljao je to neprekidno četrdeset godina – da šta god vi mislite to postajete. Mišljenje čini ma šta da jeste.
Ako ste ograničeni, to je stajalište koje ste uzeli. Odbacite to stajalište i postaćete beskonačni.
Ceo proces joge je kako da se to odbaci – kako da se odbaci okvir, kako da se uništi ogledalo, kako da se krećete od refleksije do realnosti, kako da odete izvan granica.
Granice ste sami stvorili; one stvarno nisu tu. One su samo misli. Zbog toga, kad god nema misli u umu, vi niste. Um bez misli je bez ega; nerazmišljajući um je bezgraničan um, nerazmišljajući um je već beskonačan. Čak i za jedan trenutak, ako nema misli, vi ste beskonačni – jer bez misli ne može biti granice; bez misli vi iščezavate i božansko se spušta.
Da se bude u mislima, znači da se bude čovek; da se bude ispod misli je da se bude životinja; a da se bude iznad misli je biti božanski. Međutim, logični um će postavljati pitanja.
Logični um će reći: “Kako deo može biti jednak celini? Deo mora biti manji nego celina. To ne može biti jednako.”
Uspenski piše, u jednoj od najboljih, u jednoj od nekoliko najboljih knjiga u svetu, Tertium organum, da deo ne može samo biti jednak celini, on može biti čak veći nego celina.
Inače on to naziva višom matematikom. Matematika pripada Upanišadama. U isha vasyi (Iša upanišada) je rečeno: “Možete izvaditi celo iz celog, a još celo ostaje celo. Možete staviti cello u celo, a još celog staje u celom.”
To je apsurdno. Ako želite da zovete to apsurdom, možete nazvati apsurdom, ali je realnost, to je viša matematika gde se granice gube i kap postaje okean. A okean nije ništa drugo nego kap.
Logika postavlja pitanja, nastavlja da ih postavlja. To je priroda logičnog uma, da postavlja pitanja. Ako nastavite da sledite ta pitanja, možete ići dalje ad infinitum. Ostavite po strani um – njegovu logiku, njegovo rezonovanje i za nekoliko trenutaka pokušajte da budete bez misli. Čak i za jedan trenutak ako biste mogli postići to stanje bez misli, vi ćete shvatiti da je deo jednak celini, jer iznenada ćete videti da su sve granice iščezle. One su bile granice iz sna. Sve podele su iščezle, a vi i celina postali ste jedno.
Ovo može biti samo iskustvo; to ne može biti logičko zaključivanje. Ali kada kažem da je Patanjđali logičan, šta mislim? U zaključcima niko ne može biti logičan što se tiče unutarnjeg, duhovnog, najvišeg iskustva. Ali dok ste na stazi možete biti logični. Što se tiče najviših rezultata joge, Patanjđali takođe ne može biti logičan; niko ne može biti. Ali da bi postigli taj cilj možete da sledite logičan put.
U tom smislu Patanjđali je logičan i racionalan, matematički naučan. On ne traži nikakvu veru. On traži samo hrabrost za eksperiment, hrabrost za kretanje, hrabrost da se skoči u nepoznato. On ne kaže: “Veruj, i onda ćeš iskusiti.” On kaže: “Iskusi, i onda ćeš poverovati.”
On je napravio strukturu kako da se napreduje korak po korak. Njegova staza nije nasumična, ona nije kao lavirint, ona je kao odličan autoput. Sve je čisto i ide se najkraćim mogućim putem. Ali morate ga slediti u svakom detalju, inače kretaćete se izvan staze i u divljini.
Zbog toga kažem da je logičan, i videćete kako je logičan. On započinje od tela jer vi ste ukorenjeni u telu. On započinje i radi s vašim disanjem, jer vaše disanje je vaš život. Prvo on radi na telu, onda on radi na prani – na drugom sloju egzistencije – vašem disanju; onda započinje da radi na mislima.
Ima mnogo metoda koje započinju direktno sa mislima. One nisu tako logične i naučne jer čovek s kojim radite je ukorenjen u telu. On je soma, telo. Naučni pristup mora započeti sa telom. Vaše telo prvo mora biti promenjeno. Kada se vaše telo menja, onda vase disanje može biti promenjeno. A kada se vaše disanje promeni, tada vaše misli mogu da se promene. I kada se vaše misli promene, onda vi možete biti promenjeni.
Možda niste primetili da ste vi gusto isprepleten sistem od mnogo slojeva. Ako trčite, onda se vaše disanje menja jer je potrebno više kiseonika. Kada trčite vaše disanje se menja, a kada se vaše disanje menja i vaše misli se odmah menjaju.
Na Tibetu kažu da ako ste ljuti, onda samo trčite. Napravite dva ili tri kruga oko kuće, a onda se vratite natrag da vidite da li je ljutnja prestala – jer ako trčite brzo, vaše disanje se menja; ako se vaše disanje menja, obrazac vaših misli ne može ostati isti, on mora da se promeni. Nije potrebno da se trči. Možete jednostavno uzeti pet dubokih udisaja – izdahnite, udahnite – i vidite gde je vaša ljutnja otišla. Teško je promeniti ljutnju direktno. Lakše je promeniti telo, onda disanje, pa onda ljutnju. Ovo je naučni proces. Zbog toga kažem da je Patanjđali naučnik.
Niko nije bio tako naučan. Ako odete kod Bude on će reći: “Odbaci ljutnju.”
Patanjđali nikada neće to reći. On će reći da ako ste ljuti, to znači da imate obrazac disanja koji pomaže ljutnju, i dok se obrazac disanja ne promeni vi ne možete odbaciti ljutnju. Možete se boriti, ali to neće pomoći – ili, to može uzeti vrlo dugo vreme. Nepotrebno. Dakle, on će posmatrati vaš obrazac disanja, ritam disanja, ako imate određen ritam disanja, to znači da imate određeni telesni stav za to.
Najgrublje je telo, a najsuptilniji je um. Nemojte započinjati od suptilnog, jer će to biti teže. To je nejasno; ne možete shvatiti to. Započnite sa telom. Zbog toga Patanjđali započinje sa položajima tela.
Možda niste zapazili, jer smo mi tako nesvesni u životu, da kad god imate određeno raspoloženje u umu vi imate određeni položaj tela spojen s njim. Ako ste ljuti, možete li sedeti opušteno? Nemoguće. Ako ste ljuti položaj vašeg tela će se menjati; ako ste pažljivi onda će se vaš položaj tela promeniti; ako ste pospani položaj vašeg tela će se promeniti.
Ako ste potpuno smireni sedećete kao Buda, hodaćete kao Buda. Ako hodate kao Buda, osetićete izvesnu tišinu kako se sliva unutar vašeg srca. Izvestan tihi most je stvoren vašim hodom nalik Budi. Samo sednite ispod drveta kao Buda. Samo sedite, samo telesno.
Iznenada ćete videti da se vaše disanje menja. Ono je mnogo opuštenije; ono je mnogo harmoničnije. Kada je disanje harmonično i opušteno, osetićete da je um manje napet. Misli je manje, manje oblaka, više prostora, više neba. Osetićete kako unutra i spolja teče tišina.
Zato kažem da je Patanjđali naučnik. Ako želite da promenite položaj tela, Patanjđali će vam reći da promenite svoje navike hrane, jer svaka navika hrane stvara suptilne položaje tela. Ako ste mesožder ne možete sedeti kao Buda. Ako niste vegetarijanac vaš položaj će biti različit, ako ste vegetarijanac vaš položaj će biti drugačiji – jer telo je izgrađeno od hrane. To nije slučajnost. Šta god da stavite u telo, telo će to odražavati.
Stoga vegetarijanstvo za Patanjđalija nije moralistički kult, to je naučna metoda. Kada jedete meso vi ne uzimate samo hranu, vi dozvoljavate određenoj životinji, od koje je meso, da uđe u vas. Meso je bilo deo određenog tela; meso je bilo deo određenog obrasca instinkta.
Meso je bilo životinja samo pre nekoliko sati, i to meso nosi sve impresije životinje, sve navike životinje. Kada jedete meso mnoga vaša stanovišta i držanja će biti uslovljena njme.
Ako ste senzitivni možete postati svesni da kad god pojedete određene stvari, odmah dolaze izvesne promene. Možete uzeti alkohol i onda niste isti. Odmah nova ličnost stiže unutra. Alkohol ne može kreirati ličnost, ali on menja vaš obrazac tela. Telo je hemijski promenjeno. Sa promenom hemije tela, um mora da promeni svoj obrazac; a kada um promeni obrazac nova ličnost je stigla unutra.
Čuo sam jednu od najstarijih kineskih priča, da se desilo da je boca rakije pala sa stola – slučajno; možda je skočila mačka. Boca se razbila i rakija se razlila svuda po podu. Noću su tri miša pila rakiju, jedan miš je odmah rekao: “Sada, idem kod kralja, u palatu, da ga stavim na njegovo pravo mesto.” Drugi je rekao: “Ja se ne brinem za kraljeve. Ja ću sam biti car celog sveta.” A treći je rekao: “Radite vi, drugari, šta god želite. Ja idem na sprat da vodim ljubav sa mačkom.”
Čitava ličnost se promenila – miš razmišlja da vodi ljubav sa mačkom? To se može dogoditi; to se dešava svakog dana. Šta god pojedete menja vas, šta god popijete menja vas, jer telo je veliki deo vas. Devedeset procenata, vi ste vaša tela.
Patanjđali je naučnik jer on zapaža sve – hranu, položaje, način kako spavate, način kako ustajete ujutru, kada ustajete ujutru, kada idete da spavate. On uzima sve u obzir tako da vaše telo postane mesto za nešto više.
Onda on obraća pažnju na vaše disanje. Ako ste tužni, vi imate različit ritam disanja.
Samo to zabeležite. Probajte, možete imati vrlo lep eksperiment. Kad god ste tužni samo posmatrajte svoje disanje – koliko dugo udišete, a onda koliko dugo izdišete. Samo to zapazite, beležite. Samo brojte unutra; jedan, dva, tri, četiri, pet… Brojite do pet i onda je udisanje završeno. Onda brojte izdisanje – brojanje dolazi do deset; izdisanje je završeno.
Samo posmatrajte to tačno tako da možete saznati odnos. Onda, kad god osećate sreću, odmah probajte da dišete po tom obrascu tuge – pet, deset. Sva sreća će iščeznuti.
Obrnuto je takođe istina. Kad god se osećaš srećnim, primeti kako dišeš. I kad god se osećaš tužnim, probaj taj obrazac. Tuga će odmah nestati, jer um ne može postojati u vakuumu. On postoji u sistemu, a disanje je za um najdublji sistem.
Disanje je misao. Ako prestaneš disati, misli odmah stanu. Pokušaj na sekundu.
Zaustavi disanje. Odmah nastaje pauza u procesu mišljenja; proces je prekinut. Mišljenje je nevidljivi deo vidljivog disanja.
To je ono što mislim kada kažem da je Patanjđali naučan. On nije pesnik. Ako kaže: “Ne jedi meso”, on to ne kaže zato što je jedenje mesa nasilje, ne. Kaže zato što je jedenje mesa samodestruktivno. Ima pesnika koji kažu da je biti nenasilan lepo; Patanjđali kaže da biti nenasilan znači biti zdrav, da je biti nenasilan dobro za tebe. Ne saosećaš s nekim drugim, saosećaš sa sobom.
On je zaokupljen tobom i transformacijom. A ne možeš promeniti stvari samo razmišljanjem o promeni. Moraš stvoriti situaciju. Inače, svuda po svetu ljubav se podučava, ali ljubav nigde ne postoji, jer ne postoji situacija. Kako možeš voleti ako si mesožder? Ako jedeš meso, tu je nasilje. A s tako dubokim nasiljem, kako možeš voleti? Tvoja će ljubav biti samo lažna. Ili, ona može biti samo oblik mržnje.
Ima jedna stara indijska priča. Hršćanski misionar prolazio je šumom. Naravno, on je verovao u ljubav, tako da nije nosio pušku. Odjednom je spazio tigra kako se približava. Uplašio se. Počeo je misliti: “Sada Jevanđelje ljubavi neće delovati. Bilo bi pametno da sam uzeo pušku.” Ali nešto se moralo učiniti, i to hitno. Onda se setio da je neko negde rekao da će, ako trčiš, tigar krenuti za tobom, i za čas će te uhvatiti i ti si mrtav. Ali ako zuriš u tigrove oči, onda postoji mogućnost, možda ga impresioniraš, hipnotišeš. Možda promeni mišljenje. I postoje priče da su mnogo puta tigrovi promenili mišljenje, odšunjali su se dalje. Dakle, vredelo je pokušati, nije bilo koristi od bega. Misionar je zurio. Tigar je prišao blizu. I on je zurio u misionarove oči. Pet minuta stajali su licem u lice, zureći jedan drugome u oči. Onda je odjednom misionar ugledao čudo. Tigar je odjednom sastavio šape i sagnuo se preko njih u vrlo moliteljskoj pozi – kao da moli. To je bilo previše! Čak ni misionar nije očekivao tako nešto – da bi tigar počeo da se moli. Bio je srećan. Ali onda je pomislio: “Šta sad učiniti? Šta ću sad?” Ali, za to vreme je i on postao hipnotisan, ne samo tigar – tako pomisli: “Bolje da sledim tigra.” I on se sagnuo, počeo moliti. Prošlo je još pet minuta. Onda je tigar otvorio oči i rekao: “Čoveče. Šta to radiš? Ja izgovaram zahvalnicu, ali šta ti radiš?” Tigar je bio religiozan, pobožan – ali samo u mislima. U stvari je bio tigar, i biće opet tigar. Došao je da ubije čoveka; izgovara zahvalnicu.
Takvo je stanje kod svih ljudi, celog čovečanstva – pobožnost samo u mislima; u delima, čovek ostaje životinja. I uvek će biti tako dok se ne prestanemo vezivati za misli i počnemo stvarati situacije u kojima se misli menjaju.
Patanjali neće reći da je dobro voleti. On će vam pomoći da stvorite situaciju u kojoj ljubav može cvetati. Zbog toga kažem da je on naučan. Ako ga sledite korak po korak videćete u sebi mnoge procvate koji su pre bili neshvatljivi, nezamislivi. Nikada niste mogli niti sanjati o njima. Ako promenite hranu, ako promenite položaje tela, ako promenite obrasce spavanja, ako promenite uobičajene navike, videćete da se u vama uzdiže nova osoba. A onda su moguće i drugačije promene. Nakon jedne promene i druga promena postaje moguća. Korak po korak otvara se više mogućnosti. Zbog toga kažem da je on logičan. On nije logični filozof, on je logičan, praktičan čovek.
Osho
