Šta li je sanjalo vreme do danas, koje je, kao i svako danas, vrhunac? Sanjalo je mač, čije najbolje mesto je stih. Sanjalo je i kovalo izreku koja može ličiti na mudrost. Sanjalo je veru, sanjalo strašne krstaške ratove. Sanjalo je Grke koji su otkrili dijalog i sumnju. Sanjalo je uništenje Kartagine ognjem i solju. Sanjalo je reč, taj nespretni i kruti simbol. Sanjalo je sreću koju smo imali ili koju sada sanjamo da smo imali. Sanjalo je prvo ursko jutro. Sanjalo je tajnovitu ljubav busole. Sanjalo je pramac Norvežaninov i pramac Portugalčev. Sanjalo je etiku i metafore najčudnijeg među ljudima, onoga što je umro, jedne večeri, na krstu. Sanjalo je ukus kukute na Sokratovom jeziku. Sanjalo je dva neobična brata, odjek i ogledalo. Sanjalo je knjigu, to ogledalo koje nam uvek otkriva drukčije lice. Sanjalo je ogledalo u kome su se Fransisko Lopes Merino i njegov lik videli poslednji put. Sanjalo je prostor. Sanjalo je muziku koja može zanemariti prostor. Sanjalo je umetnost reči, još neobjašnjiviju od umetnosti muzike, jer obuhvata muziku. Sanjalo je četvrtu dimenziju i jedinstvenu faunu koja je nastanjuje. Sanjalo je broj peska. Sanjalo je transfinitne brojeve, do kojih se ne dolazi računanjem. Sanjalo je prvog čoveka koji je u gromu čuo Torovo ime. Sanjalo dva suprotna Janusova lica koja se nikada neće pogledati.
Sanjalo je Mesec i dva čoveka koja su hodala po Mesecu. Sanjalo je bunar i klatno. Sanjalo je Volta Vitmena koji je odlučio da bude svi ljudi, kao Spinozino božanstvo. Sanjalo je jasmin koji ne može znati da ga sanjaju. Sanjalo je pokolenja mrava i pokolenja kraljeva.
Sanjalo je prostranu mrežu koju pletu svi pauci sveta. Sanjalo je ralo i mlat, rak i ružu, zvonjavu nesanice i šah. Sanjalo je nabrajanje koje pisci učenih rasprava nazivaju haotičnim, a koje je, uistinu, kosmičko pošto su sve stvari spojene tajnim vezama. Sanjalo je moju babu Frensis Heslem u Huninskom garnizonu na kopljomet od pustinje kako čita svoju Bibliju i svog Dikensa. Sanjalo je da su Tatari pevali u bitkama. Sanjalo je Hokusaijevu ruku kako povlači liniju koja će vrlo brzo postati talas. Sanjalo je Jorika koji večito živi u nekoliko reči nestvarnog Hamleta. Sanjalo je arhetipe. Sanjalo je da u tolikim letima, ili na nebu koje prethodi svim letima, postoji samo jedna ruža. Sanjalo je lica tvojih pokojnika, koja su sada mutne fotografije. Sanjalo je prvo jutro u Uksmalu. Sanjalo je čin tame. Sanjalo je stotinu kapija Tebe. Sanjalo je korake u lavirintu. Sanjalo je tajno ime Rima, koje je bilo njegov istinski bedem. Sanjalo je život ogledala. Sanjalo je znake koje će ispisati pisar koji sedi. Sanjalo je kuglu od slonovače koja sadrži druge kugle.
Sanjalo je kaleidoskop drag dokolici bolesnika i deteta. Sanjalo je pustinju. Sanjalo je zoru koja vreba. Sanjalo je Gang i Temzu, koji su imena vode. Sanjalo je mape koje Odisej ne bi razumeo. Sanjalo je Aleksandra Makedonskog. Sanjalo je zid Raja što je zaustavio Aleksandra. Sanjalo je more i suzu. Sanjalo je kristal. Sanjalo je da ga Neko sanja.
Horhe Luis Borhes
