Četvrto pitanje:
Vi ste rekli da joga ne traži nikakvu veru. Ali ako je učeniku potrebna vera, predanost i poverenje u učitelja kao osnovni uslov, onda kako je prva tvrdnja opravdana?
Ne. Nikada nisam rekao da joga ne traži veru. Ja sam rekao da joga ne traži neko uverenje. Vera je potpuno različita, poverenje je potpuno različito. Uverenje je intelektualna stvar, ali vera je vrlo duboko poverenje. Ona nije intelektualna. Vi volite učitelja, onda imate poverenje i postoji vera. Međutim, ova vera nije nikakav koncept, ona je u samoj osobi. A to nije uslov; to nije zahtevano – zapamtite ovu razliku. Ne traži se da vi morate verovati u učitelja; to nije preduslov. Sve što je rečeno je ovo: ako se to dogodi između vas i učitelja, onda će biti moguć satsang. To je samo situacija, a ne uslov. Ništa se ne zahteva.
Samo ljubav… Ako se ljubav dogodi onda brak može uslediti, ali vi ne možete učiniti ljubav uslovom, da prvo morate voleti a onda će brak uslediti. Inače onda ćete pitati: “Kako čovek može voleti?” Ako se to dogodi, dogodi se; ako se to ne događa, ne događa se. Vi ne možete učiniti ništa. Stoga ne možete prisiliti poverenje.
U davnim vremenima tragaoci bi lutali svuda po svetu. Lutali bi od jednog učitelja do drugog, samo očekujući pojavu da se dogodi. Vi to ne možete prisiliti. Možete promeniti mnogo učitelja, upravo u potrazi ne bi li negde nešto škljocnulo. Onda se stvar dogodi; to nije okolnost. Vi ne možete otići kod učitelja i pokušati da mu verujete. Kako možete pokušati da verujete? Sam pokušaj, sam napor, pokazuje da ne verujete. Kako možete pokušati da volite nekoga? Možete li? Ako pokušate, cela stvar će postati lažna. To se sámo događa. Inače dok se to ne dogodi, satsang neće biti moguć. Tada vam učitelj ne može dati svoju milost. Neće on odvratiti sebe od davanja; vi niste dostupni. On ne može učiniti ništa.
Vi niste otvoreni.
Sunce možda čeka ispred prozora, ali ako je on zatvoren, šta sunce može učiniti? Zraci će se reflektovati natrag. Oni će doći, kucati na vrata i vratiti se natrag. Zapamtite, to nije uslov da vi otvorite vrata da bi sunce izašlo na horizontu; to nije uslov! Sunce možda neće biti tu, možda je noć. Samo otvaranjem vrata vi ne možete stvoriti sunce. Vaše otvaranje vrata je samo vaše bivanje dostupnim. Ako je sunce tu, ono može ući.
Tako će se tragaoci kretati, moraće da se kreću od jednog učitelja do drugog. Jedina stvar koju treba zapamtiti je da oni moraju biti otvoreni i da ne treba da sude. Ako dođete blizu učitelja, i ne osećate nikakav rad unutar njega, kretanje – ali ne sudite. Jer vaše prosuđivanje će biti pogrešno. Vi nikada niste bili u kontaktu. Dok ne volite, vi ne znate, stoga ne sudite. Jednostavno kažite: “Ovaj učitelj nije za mene; ja nisam za ovog učitelja.
Stvar se nije dogodila.” Jednostavno idite dalje.
Ako započnete da sudite, onda zatvarate sebe za druge učitelje takođe. Možda ćete morati da prođete kroz mnoge, mnoge situacije, ali zapamtite ovo: ne sudite. Kad god osećate da je nešto pogrešno sa učiteljem, idite dalje. To znači da ne možete imati poverenje. Nešto je krenulo pogrešno, ne možete verovati. Ali ne kažite da je učitelj pogrešan; ne znate.
Jednostavno se maknite; to je dovoljno. Tražite negde drugde.
Ako počnete da prosuđujete, osuđujete, zaključujete, onda ćete biti zatvoreni. A one oči koje sude nikada neće moći da veruju. Jednom kada postanete žrtva suđenja nikada nećete biti sposobni da verujete jer ćete naći nešto što će vam pomoći da ne verujete, što će vam pomoći da se zatvorite.
Dakle, nemojte verovati, nemojte suditi, krećite se.
Jednog dana, ako nastavite da se krećete, stvar će se sigurno dogoditi; jednog dana, negde, u nekom momentu, jer ima trenutaka – ne možete učiniti ništa s njima kada ste osetljivi, i kada učitelj teče. Vi ste osetljivi, vi ga susrećete. U određenim tačkama vremena i prostora, susret se događa. Onda satsang postaje moguć.
Satsang znači intimna blizina sa učiteljem, sa čovekom koji je spoznao. Jer onda on može da teče. On već teče. Sufi kažu da je to dovoljno. Samo da se bude u intimnoj blizini učitelja, to je dovoljno, samo da se sedi pokraj njega, samo da se hoda uz njega, samo da se sedi u blizini njegove sobe, samo da se bdi u noći sedeći iza njegovog zida, samo ga se stalno sećati, to je dovoljno.
Ali to traži godine, godine čekanja. A on neće postupati s vama dobro, zapamtite, on će vam stvarati svaku vrstu prepreka. Daće vam mnogo prilika da sudite. Širiće glasine o sebi tako da možete pomisliti da je on pogrešan čovek, da biste pobegli. Pomoći će vam na svaki način da pobegnete. Dok ne prođete sve prepone… A one su nužne, jer jeftino poverenje je neupotrebljivo. Pravo poverenje, zrelo poverenje, koje se čekalo dugo, postalo je jaka stena… Samo onda se može prodreti u najdublje slojeve.
Patanjđali ne kaže da morate da imate uverenja. Uverenje je intelektualno. Vi verujete u hinduizam, to nije vaše poverenje. Vi ste samo slučajno u hinduističkoj porodici, i tako ste slušali; od samog detinjstva ste bili prožeti. Na vas su ostavile utisak teorije, koncepti, filozofije, sistemi. Oni su postali deo vaše krvi. Oni su samo zapali u vašu svest; vi verujete u njih. Ali to verovanje nije od koristi jer vas nije preobrazilo. To je mrtva stvar, pozajmljena.
Poverenje nikada nije mrtva stvar. Vi ne možete pozajmiti poverenje od vaše porodice.
To je lična pojava. Moraćete da dođete do njega. Hinduizam je tradicionalan, islam je tradicionalan.
Prva grupa oko Muhameda – bili su pravi muslimani – jer je to bilo poverenje u njega; oni su došli lično do učitelja. Oni su živeli sa učiteljem u intimnoj blizini; imali su satsang.
Oni su verovali u Muhameda, a Muhamed nije bio čovek kome se lako moglo verovati. Teško. Da ste vi bili kod Muhameda, vi biste pobegli – on je imao devet žena. Nemoguće je verovati takvom čoveku. Držao je mač u svojoj ruci, a na maču je pisalo: “Mir”; reč “Islam” znači mir. Kako možete verovati takvom čoveku?
Možete poverovati Mahaviru kada kaže: “Nenasilje”; on je nenasilan. Očigledno možete verovati Mahaviru. Kako možete verovati Muhamedu s mačem? A on kaže: “Ljubav je poruka i mir je moto.” Ne možete verovati. Ovaj čovek stvara ograde.
On je bio sufi; on je bio učitelj. On je kreirao svakojake teškoće. Dakle, ako vaš um još funkcioniše, još sumnjate, još ste skeptični, pobeći ćete. Inače ako ostanete, čekate, ako imate strpljenje – a beskonačno strpljenje će biti potrebno – jednog dana ćete upoznati Muhameda, vi ćete postati musliman. Samo znajući njega, vi ćete postati musliman.
Prva grupa njegovih učenika je bila sasvim različita stvar. Prva grupa Budinih učenika je bila sasvim različita stvar. Sada su budisti mrtvi. Muslimani su mrtvi. Oni su samo po tradiciji muslimani.
Istina ne može biti prenesena kao imovina. Vaši roditelji vam ne mogu dati istinu. Oni vam mogu dati imovinu jer imovina pripada svetu. Istina ne pripada svetu; oni vam je ne mogu dati, oni je ne mogu imati u riznici. Ne mogu je imati u banci tako da vam se ona ne može preneti. Vi ćete morati da je tražite sami. Moraćete da patite, da postanete učenik i moraćete da prođete kroz strogu disciplinu. To će biti lični događaj. Istina je uvek lična. Ona se dešava osobi.
Poverenje je različito od verovanja. Vera vam je data od drugih, a poverenje vi stičete sami.
Patanjđali ne zahteva nikakvu veru, ali bez poverenja ništa ne može da se učini, bez poverenja ništa nije moguće. Ali vi to ne možete prisiliti – zapamtite. Vi ne možete prisiliti svoje poverenje; to nije u vašim rukama da ga prisilite. Ako prisiljavate, ono će biti lažno. A nepoverenje je bolje od lažnog poverenja, jer trošite sebe. Bolje je preseliti se negde drugde gde realno može da se dogodi.
Nemojte suditi, nastavite da se krećete. Jednog dana, negde, vaš učitelj vas očekuje. A učitelj vam se ne može pokazati: “Idite tamo i taj će biti vaš učitelj”. Moraćete da tražite, moraćete da patite, jer kroz patnju i traganje ćete moći da ga vidite. Vaše oči će postati vedre; suze će iščeznuti. Vaše oči će postati bistre i vi ćete spoznati da taj jeste vaš učitelj.
Priča se da je jedan od sufija, po imenu Junaid, došao kod starog fakira i zapitao ga: “Čuo sam da vi znate. Pokažite mi put.” Starac mu je rekao: “Ti si čuo da ja znam. Ti ne znaš. Pogledaj u mene i oseti.” Čovek je rekao: “Ne mogu osetiti ništa. Samo uradite jednu stvar: pokažite mi put gde mogu naći svog učitelja.” Tada je stari čovek rekao: “Prvo idi u Meku. Načini hodočašće i traži takvog i takvog čoveka. On će sedeti ispod drveta. Njegove oči će biti takve da će bacati svetlost, a ti ćeš osećati određen miris sličan mošusu oko njega. Idi i traži.”
I Junaid je putovao i putovao dvadeset godina. Gde god je čuo za učitelja, on bi otišao. Ali niti je bilo drveta, niti mirisa, mošusa, niti onih očiju koje je opisao starac. Takva ličnost nije postojala. A on je imao gotovu formulu, tako da je odmah sudio: “Ovo nije moj učitelj” i kretao bi dalje. Posle dvadeset godina došao je do drveta. Učitelj je bio tamo. Mošus je lebdeo u vazduhu, baš kao izmaglica okolo čoveka. Oči su bile vatrene, zračile su crvenim svetlom. Pao je pred nogama tog čoveka i rekao: “Učitelju, tražio sam vas dvadeset godina.” Učitelj je rekao: “Ja takođe čekam tebe dvadeset godina. Pogledaj ponovo.” On je pogledao. To je bio isti čovek koji mu je pre dvadeset godina pokazao put da nađe učitelja. Junaid je započeo da plače: “Šta, vi se šalite sa mnom? Dvadeset godina sam potrošio. Zašto mi niste rekli da ste moj učitelj?” Starac je rekao: “To ti ne bi pomoglo; to nije bilo od velike koristi – jer dok ti nisi imao oči da vidiš… Ovih dvadeset godina su ti pomogle da me vidiš; ja sam isti čovek. Međutim pre dvadeset godina si mi rekao: “Ja ne osećam ništa.” Ja sam isti, ali ti si sada postao sposoban da osećaš. Ti si se promenio. Ovih dvadeset godina su te dobro izglancale. Sva prašina je otpala; tvoj um je čist. Ovaj miris mošusa je i u to vreme takođe bio prisutan, ali ti nisi bio sposoban da ga omirišeš. Tvoj nos je bio zatvoren; tvoje oči nisu funkcionisale; tvoje srce nije stvarno kucalo. Tako, kontakt nije bio moguć.”
Vi ne znate nikoga koji bi rekao kada će se poverenje dogoditi. Ja ne kažem veruj učitelju, jednostavno kažem nađi osobu gde se poverenje stvara – ta osoba je vaš učitelj. Vi ništa ne možete učiniti oko toga. Moraćete da lutate. Stvar će se sigurno dogoditi, ali traganje je nužno jer vas ono priprema. Ne vodi vas traganje do učitelja, traganje vas priprema da ga možete videti. On može biti sve vreme pokraj vas.
Osho
Nastaviće se
