Van Gogovo pismo bratu Teu
Eten, 3. Septembar 1881.
Dragi moj Teo,
Leži mi na srcu nešto što želim da ti ispričam, mada si možda već u toku, pa onda ne pričam ništa novo. Hteo sam da ti kažem da sam se letos zaljubio u K. Ali, kada sam joj to rekao, odgovorila mi je da su za nju njena prošlost i budućnost nerazdvojive i da nikada neće moći da mi uzvrati osećanja.
Trebalo je tada da razrešim strašnu dilemu: da se pomirim sa tim „nikada, ne, nikada“, ili da smatram da nije gotovo, da nastavim da gajim nadu, da se ne predajem.
Izabrao sam drugu mogućnost.
U međuvremenu i dalje naporno radim i, od kada sam je sreo, posao mi je mnogo lakši.
Kada bismo proveli godinu dana zajedno, bilo bi to blagotvorno i za nju i za mene, ali su roditelji, što se toga tiče, nepopustljivi.
Ali, ti shvataš da ne želim da propustim bilo šta što bi me moglo približiti njoj i odlučio sam da je volim sve dok i ona ne zavoli mene.
Dešava li ti se ponekad, Teo, da budeš zaljubljen, voleo bih da jesi jer, veruj mi, „sitni jadi“ imaju takođe vrednost. Čovek je ponekad očajan, ima trenutaka kada mu se čini da je u samom paklu, ali ima i drugih stvari, boljih. Postoje tri stupnja:
Ne voleti i ne biti voljen;
Voleti i ne biti voljen (to je moj slučaj);
Voleti i biti voljen.
Ja smatram da drugi stupanj vredi više od prvog, ali treći! To je summum.
Pa dobro, old boy, budi i ti zaljubljen, pa onda ti meni pričaj o tome, imaj razumevanja za slučaj kao što je moj i pokaži mi naklonost.
Došao je Rišar i doneo akvarele na kojima se vidi napredak. Nadam se da će uskoro doći Mov, ako ne, ići ću ja kod njega. Mnogo crtam i mislim da mi ide bolje, radim više četkicom nego ranije. Toliko je hladno, da crtam samo modele unutra, jednu krojačicu, jednog korpara, itd.
…
Ako se ikada zaljubiš i čuješ jedno „nikada, ne, nikada“, nipošto nemoj da odustaješ! Ali, ti si takav srećnik da se nadam da ti se tako nešto neće dogoditi.
Vinsent
(K. je rođaka Vinsenta Van Goga, Kee Vos Stricker, udovica sa djetetom)
