Anatomija Fenomena

Osmeh tela, laste proleću – Miloš Milutinović [Tema: Dribling]

Piše: Božo Koprivica

Miloš Mulutinović, (1933-2004), Jugoslavija
Klubovi: Partizan, Bajern iz Minhena, Rasing I Stad Frans

Miloš Milutinović je došao iz Bora na pripreme omladinske reprezentacije Jugoslavije. I posle samo nekoliko treninga postao je glavni igrač. Posle dve nedelje priprema na turniru omladinskih reprezentacija u Kanu, na nezvaničnom prvenstvu Evrope, bio je najbolji strelac i najbolji igrač, i Jugoslavija je zauzela prvo mesto. Pobedila je Francusku i Severnu Irsku, a u finalu je igrala sa Austrijom. Pred sam kraj utakmice Austrija je izjednačila na 2:2.
Krećemo s centra, gorim od nestrpljenja, zato i kažem Ljubenoviću da promenimo mesta. Neka on meni doda loptu. Samo da je odmah dobijem…Lopta je kod mene, oni nailaze jedan za drugim. Ali, nema tu više prepreka. Prelazim jednog za drugim, kao da ne postoje. Izbijam pred golmana. Još jedna varka telom, lopta je u mreži.
Miloš Milutinović je prvi fudbaler u jugoslovenskom fudbalu koji je radio sve u pokretu, u punom trku. U punom trku je primao loptu, driblao i šutirao.
I Partizan i Crvena zvezda želeli su da dovedu Miloša Milutinovića. I to je bio najozbiljniji sukob oko jednog igrača ova dva velika kluba. Miloš je u Partizanu igrao od 1951. do 1958. Veliki trener Ilješ Špic negovao je napadački fudbal, a Miloša Milutinovića je s velikom naklonošću dočekao Stjepan Bobek. Partizanova navala – Boba Mihajlović, Milutinović, Valok, Zebec, u tri godine zaredom pobedila je Zvezdu tri puta – 6:0, 7:1, 6:1. Partizan kao klub nije umeo da isprati ovaj tim i u to Miloševo vreme osvojio je samo jedan Kup Jugoslavije. I to kad su gubili na poluvremenu od Radničkog sa 3:0, a na kraju je ta strašna navala u drugom poluvremenu dala pet golova i Partizan je osvojio Kup.
Partizan je bio prvi naš klub koji je, po pozivu, učestvovao u prvom Kupu šampiona. Pobedio je Sporting iz Lisabona. U duelu sa Realom iz Madrida bilo je 4:0 za Real u Madridu. Partizanu su poništena dva regularna gola. U Beogradu 3:0 za Partizan. Miloš Milutinović je u obe utakmice protiv Reala igrao tako dobro da je predsednik Reala Santjago Bernabeu dugo žalio što nije uspeo da sastavi navalu – Kopa, Milutinović, Di Stefano, Puškaš, Gento.
Miloš Milutinović je u Partizanu odigrao 192 utakmice i postigao 183 gola. To je najbolji prosek u jugoslovenskom fudbalu. Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 33 utakmice i postigao 16 golova. Poslednju utakmicu u reprezentaciji odigrao je na Svetskom prvenstvu u Švedskoj protiv SR Nemačke. Tada je imao samo 25 godina. Još od kraja 1954. počeo je da poboleva na plućima i već je sa otvorenim kavernama igrao kvalifikacione utakmice za odlazak na Svetsko prvenstvo u Švedskoj. I onu odlučujuću sa Rumunijom u Beogradu, sa belom čalmom na glavi zbog povrede. Miloš Milutinović je dao dva gola Rumunima i odveo Jugoslaviju na Svetsko prvenstvo. I kad je već bilo izvesno da Milutinović mora da ide na operaciju pluća, niko iz Fudbalskog saveza Jugoslavije i niko iz Partizana nije želeo da pomogne. Operaciju je u Cirihu platio minhenski Bajern, a kad je posle operacije i oporavka zaigrao u Bajernu, u nemačkim novinama se pojavio naslov: Ovo je Marija Kalas u fudbalu.
Miloš Milutinović je igrao i u dva pariska kluba – u Rasingu i Stad Fransu. Ali je to bila igra na pola jarbola. Milutinović ide u onu veoma retku klasu velikih, a ukletih igrača, jer da nije bilo te bolesti, on bi bio najbolji jugoslovenski igrač svih vremena.
Niko nije igrao sa toliko radosti i sa toliko elegancije kao Miloš Milutinović. Išao je pravo prema golu. Bio je Krojf pre Johana Krojfa. Išao je napred kao brod, kao brod koji je dotakao horizont.
A u Miloševom dnevniku iz bolnice u Cirihu ovako piše: Dribling je osmeh tela. Kroz moja pluća laste proleću. 

 

Svjetsko prvenstvo u Švajcarskoj, 1954.
Jugoslavija – Francuska 1:0 (Milutinović, 15.min)

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar: