Pitanje drugo:
Zna se da su u prošlosti, mnoge škole joge učile uglavnom kroz uzdržanost. Sasvim mali broj je postigao kroz to. Zar nije moguće da čak i danas, tehnika uzdržavanja može odgovarati određenom tipu osobe?
Prva stvar: nikada! Niko ko zna, nikada nije podučavao uzdržanost, ugušivanje.
Drugo: nikada niko nije postigao (jogu ili prosvetljenje) kroz to.
Ali svuda lažni novčići postoje. Put da se bude prirodan vrlo je jednostavan, ali vama izgleda težak jer ego želi nešto teško da se bori, da bude izazvan, da pobedi to. Ego postoji kroz konstantno divljenje, izazivanje, osporavanje. Ako je nešto apsolutno jednostavno, ego pada dole. Ako nemate šta da radite izuzev da sedite smireno i pustite stvari da postoje, i pustite stvari da se kreću gde se one kreću, nema aktivnosti s vaše strane, kada i kako će onda ego postojati? Ne postoji mogućnost. U bivanju nevezanim i prirodnim, čitav ego se ruši. On iščezava jer njemu treba neprekidna aktivnost. Ego je sličan voženju bicikle; morate stalno okretati pedale. Ako prestanete da okrećete, može ići nekoliko stopa ili jardi zbog ranijeg zamaha, ali ona mora pasti. Bicikla i vozač će pasti. Bicikla traži neprekidno okretanje pedala.
Čak i ako okrećete pedale vrlo lagano, vi ćete pasti. Ona traži određeno neprekidno napajanje energijom.
Ego je upravo sličan vožnji bicikla – morate ga neprekidno ‘hraniti’; ovaj izazov, onaj izazov, ova aktivnost, ona aktivnost – nešto mora da se postigne. Everest mora biti osvojen, morate stići na mesec – uvek nešto u budućnosti. Morate okretati pedale, i onda ego postoji.
Ego postoji u aktivnosti… u neaktivnosti bicikla jednostavno pada, a biciklista takođe. Odmah čitava aktivnost iščezava, a s njom i ego.
Zbog toga jednostavna stvar za ego izgleda teška, a teška stvar izgleda jednostavna.
Ako vam kažem da je staza vrlo, vrlo naporna, odmah ćete biti spremni da sledite. Ako kažem da je vrlo jednostavna, tako je jednostavna da ne treba da načinite ni jedan jedini korak, tako jednostavna da ne treba nigde da idete, samo da sedite u svojoj kući i to će imati svrhu.
Jednostavno ćete zaboraviti na mene i šta sam govorio. Jednostavno ćete se udaljiti od mene kao da me uopšte niste slušali. Otići ćete kod nekog ko govori neke besmislice i kreira neke teškoće za vas. Zbog toga je nastalo uzdržavanje, jer to je najteža stvar u svetu da se potisne, suzbije – gotovo nemoguća, jer nikada to nije uspelo, to je uvek promašaj, neuspeh.
Kako možete potisnuti deo vašeg bića pomoću drugog dela? To je upravo kao pokušavanje vaše desne ruke da pobedi levu ruku. Možete se pretvarati. Tokom male aktivnosti možete se pretvarati da je desna odozgo a leva je savladana. Da li mislite da je savladana ili je poražena? Kako možete poraziti deo svog vlastitog bića pomoću drugog dela?
Samo pretvaranje. Ako vi suzbijate seks, brahmacharya će biti pretvaranje, licemerje. To je isto kao desna ruka. Leži i čeka tamo, pomažući vam da se pretvarate. Svakog momenta to se može sve opet osujetiti – i to će osujetiti. Ono što ste osvojili treba da se osvaja stalno, jer to nije stvarna pobeda. Na kraju, nalazite da ste se borili celog života i ništa nije postignuto.
Zapravo, samo ćete biti poraženi, ništa drugo. Čitav vaš život će biti poražen.
Nijedan majstor koji zna, nijedan majstor koji je prosvetljen nikada nije propovedao gušenje, uzdržavanje. Međutim oni su propovedali nešto što može izgledati kao uzdržavanje ljudima koji ne znaju, stoga dopustite mi da objasnim razliku. Na primer – razlika je vrlo suptilna – Buda i Mahavira su obojica učili o postu, obojica su učili o brahmacharyi, celibatu.
Jesu li oni podučavali gušenje, uzdržanost. Nisu mogli i nisu podučavali. Kada Buda kaže: “Nastavi da postiš”, šta on misli? Uguši svoju glad? Ne. On kaže: “Posmatraj svoju glad.” Telo će reći, “Ja sam gladan”. Jednostavno sedite u svom biću iI posmatrajte. Ne činite ništa, bilo da hranite telo ili da gušite glad. Jednostavno posmatrajte glad. Nikakva aktivnost nije potrebna s vaše strane, a gušenje je jedna aktivnost. Kada vi gušite glad, šta ćete raditi? Nećete moći da je posmatrate. U stvari, to je jedina stvar koju ćete izbeći.
Osobe koje žele da uguše glad i koje su krenule da poste, kao što đaini čine svake godine, šta će one raditi? Pokušaće da odvrate um na nešto drugo tako da se glad ne oseti. Oni će pevati mantre, ili će ići u hram i recitovati sutre, ili će odlaziti kod svog religijskog lidera da ga slušaju, tako da um bude angažovan, a da ne posvećuju pažnju gladi koja je prisutna. To je gušenje. Gušenje označava da je nešto ovde, a vi ne gledate u to i pretvarate se kao da nije ovde. Ako ste zauzeti duboko u umu, onda glad ne može prodreti i ne može privući vašu pažnju sebi. Glad će nastaviti da kuca na vrata ali vi recitujete mantru tako glasno da ne čujete kucanje. Gušenje označava skretanje vašeg uma od realnosti vašeg postojanja.
Vi ste dali zavet celibata ili ste preuzeli život brahmacharje; šta ćete onda uraditi kada se probudi seksualna želja i lepa žena prođe pored vas? Počećete da pevate mantru Ram, Ram, Ram. Vi izbegavate, klonite se. Navlačite zavesu preko svojih očiju. Pretvarate se kao da žena nije tu. Ali ona je tu i zbog toga vi pevate ime Rame, i to tako glasno.
U Indiji ljudi moraju preduzeti jutarnje kupanje. U mom selu postoji vrlo lepo jezero, reka, i ljudi odlaze tamo na svoje jutarnje kupanje. Tamo, u mom detinjstvu, po prvi put sam bio svestan trika gušenja. Reka je hladna – naročito zimi – a ljudi dolaze da se kupaju…
Posmatrao sam ih i leti kako se kupaju, i oni ne bi pevali: “Rama, Hari Krišna, Hari Krišna.”
Ali zimi, zato što je reka tako hladna, oni pevaju glasno da zaborave reku. Urone i izrone. Njihov um je angažovan u pevanju. Što je hladnije jutro, veće će biti pevanje o Bogu. U detinjstvu, posmatrajući tamo ljude, po prvi put sam postao svestan ovog trika – šta oni rade. Video sam iste ljude koji se kupaju leti i ne mare za Ramu, Hare Krišnu ili ikoga. Ali zimi odjednom postaju religiozni. Oni su naučili trik – kako da izbegnu činjenicu – a činjenica je tu, kuca, udara i živi.
