Da bi njegov užas bio potpun, progonjeni Cezar, u podnožju jedne statue, okružen nestrpljivim bodežima svojih prijatelja vidi među licima i sečivima lik Marka Junija Bruta svog štićenika, možda i sina, prestaje da se brani i uzvikuje: „Zar i ti, sine!” Šekspir i Kevedo prihvataju taj patetični uzvik.
Sudbina voli ponavljanja, varijante, simetrije; devetnaest vekova kasnije, na jugu provincije Buenos Ajres, gaučo, na koga su nasrnuli njegovi drugovi, padajući prepoznaje svog posinka i kaže mu iznenađen, blago ga koreći (te reči treba čuti, ne pročitati): „Šta je ovo!” Ubijaju ga, a on ne zna da umire da bi se ponovila jedna scena.
Horhe Luis Borhes
