Drugo pitanje:
Kapacitet ispravnog znanja je jedna od pet sposobnosti uma, ali to nije stanje uma. Kako je onda moguće da šta god čovek vidi kroz ovaj centar jeste istinito? Da li ovaj centar ispravnog znanja deluje posle prosvetljenja, ili može čak meditant, sadhaka biti u tom centru?
Da, središte ispravnog znanja, praman, još je unutar uma. Neznanje je od uma; znanje je takođe od uma. Kada odete s one strane uma, nema ni jednog ni drugog; niti ima neznanja, niti znanja. Znanje je takođe bolest. To je dobra bolest, zlatna bolest, ali je bolest!
Tako, zapravo, za Budu se ne može reći da on zna, ne može se reći ni da on ne zna. On je otišao izvan. Ništa se ne može dokazati o tome, bilo da on zna ili da li je neznalica.
Kada nema uma, kako možete znati ili ne znati? Znanje je kroz um, neznanje je takođe kroz um. Kroz um možete znati pogrešno, kroz um možete znati ispravno. Kada nema uma, znanje i neznanje oboje prestaju. Ovo će biti teško razumeti, ali je lako ako sledite: um zna, stoga može biti neznalica; kada nema uma, kako možete biti neznalica i kako možete biti upućeni da znate. Vi jeste, ali znanje i neznanje oboje su prestali.
Um ima dva centra; jedan, ispravnog znanja. Ako taj centar funkcioniše on započinje da deluje kroz usredsređenost, meditaciju, kontemplaciju, molitvu – onda bilo šta što znate jeste istina. Postoji pogrešan centar; on funkcioniše ako ste pospani, živite u stanju sličnom hipnozi, opijeni s nečim, sa seksom, muzikom, drogama ili bilo čime.
Možete se odati lošoj navici s hranom; onda to postaje jedan opijat. Možete jesti previše. Vi ste ludi, opsednuti hranom. Onda hrana postaje alkohol. Sve što zaposedne vaš um, sve bez čega ne možete da živite, to postaje opijanje. Dakle, ako živite kroz opijate onda vaš centar pogrešnog znanja funkcioniše, i šta god da znate jeste lažno, neistinito. Živite u svetu laži.
Ali oba ova centra pripadaju umu. Kada um otpadne i meditacija dođe u svojoj potpunosti… Na sanskritu mi imamo dva izraza: jedan izraz je dhyana; dhyana znači meditacija; drugi izraz je samadhi. Samadhi znači savršena meditacija gde čak i meditacija postaje nepotrebna, gde čak i da se vrši meditacija postaje besmisleno. Ne možete to da radite, vi ste postali to – onda je to samadhi.
U ovom stanju samadhija ne postoji um. Nema ni znanja niti neznanja, postoji samo čisto postojanje. Ovo čisto bivanje je potpuno različita dimenzija. To nije dimenzija saznavanja, to je dimenzija bivanja.
Čak i ako takav čovek, Buda ili Isus, želi da komunicira s vama, on će morati da koristi um. Za komunkaciju će morati da koristi um. Ako vi postavite određena pitanja, on će morati da koristi svoj centar uma za ispravno znanje. Um je oruđe za komunikaciju, za razmišljanje, za saznavanje.
Ali ako vi ne pitate ništa, a Buda sedi ispod svog bo drveta, on nije ni neznalica ni znalac. On je tu. Zaista, ne postoji razlika između drveta i Bude. Ne postoji razlika. Postoji razlika, ali na način da nema odvajanja. On je postao kao drvo; on samo postoji. Nema kretanja, čak ni znanja. Sunce će se podići, ali on neće znati da se sunce podiglo. Ne znači da će on ostati neznalica – ne, jednostavno to nije sada njegovo kretanje. On je postao smiren, tako tih, da se ništa ne pokreće. On je baš kao drvo. Drvo je potpuna neznalica. Ili možete reći da je drvo samo ispod uma. Um još nije počeo da funkcioniše. Drvo će postati čovek u nekom životu, drvo će postati ludo kao vi u nekom životu, i drvo će pokušati da meditira u nekom životu, i drvo će jednog dana postati Buda. Drvo je ispod uma, a Buda sedeći pod drvetom je iznad uma. Oni su oboje bez uma. Jedan će tek postići um, a drugi je postigao i prešao iznad njega.
Dakle, kada se um transcendira, kada se postigne nemanje uma, vi ste čisto bivanje, sat-ćit-ananda. Nema događanja u vama. Niti delovanje postoji niti saznavanje postoji. Ali to je teško za nas. Spisi stalno kazuju da je svaka dualnost transcendirana. Znanje je takođe deo dualnosti neznanje – znanje. Ali takozvani mudraci nastavljaju da govore da je Buda postao “znalac”.
Onda mi prianjamo uz dualnost. Zbog toga Buda nikada ne odgovara. Mnogo puta, milionima puta pitali su ga: “Šta se dešava kada osoba postane Buda?” On je ostao nem. Samo je rekao: “Postani i znaj.” Ništa se ne može reći o tome šta se dešava, jer šta god može biti rečeno biće rečeno vašim jezikom, a vaš jezik je u osnovi dualistički. Dakle šta god da se kaže biće neistinito.
Ako se kaže da on zna, to će biti neistinito, ako bi se reklo da je on postao besmrtan, to će biti neistinito, ako bi se reklo da je on postigao blaženstvo, to bi bilo neistinito – jer sva dualnost iščezava. Patnja iščezava, sreća iščezava. Neznanje iščezava, znanje iščezava. Tama iščezava, svetlost iščezava. Smrt iščezava, život iščezava. Ništa se ne može reći. Ili, samo ovoliko se može reći – da šta god možete zamisliti neće biti to, bilo šta možete shvatiti neće biti to. I jedini način je da se postane to. Samo onda znate.
Osho
Nastaviće se
