Jasan Pogled
Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim Tako ljubim, ne mogu da se setim. „Svest o zaboravu“ Kad su me mladi ljudi iz redakcije „Koraka“ pitali da li bih mogao da spremim „Sećanje na Branka Miljkovića“ […]
Čitaoče, kada ocenjuješ lepotu nekog dela budi pažljiv. Jer na primer: mi zamišljamo klasičnu grčku estetiku kao beli mermer na pozadini plavog neba. A antičke skulpture su bile šarene, njih je ispralo vreme. I njihova belina tek je proces propadanja. Kosta Kosovac
Život pesnika Ako pesnik ima ikakvu obavezu prema društvu, to je da dobro piše. Pošto je u manjini, on nema drugog izbora. Ako tu obavezu ne ispuni, pašće u zaborav. Društvo, s druge strane, nema nikakvih obaveza prema pesniku, napisao je Josif Brodski, jedan od najvećih pesnika i esejista Rusije […]
Harold Blum: Borhes, Neruda i Pesoa – hispanoportuglaski Vitmen [3] Niko u zapadnoj književnoj tradiciji nije tako silovito potkopavao ideju o besmrtnosti književnosti. On vraća čitaoce na svoj početni motiv za građenje metafore, za željom da bude drugačiji i da se pronađe na nekom drugom mjestu, za izborom da postane pisac. Nesuđena […]
Igra Kao, igraju se. Igra im kidisanje. Igra im sve, samo nije igra. I liptanje krvi, stida i sramote. Sve im se pretvorilo u igru koja nije igra. Igraju se i grobovima i kolijevkama. Jedino je pobjednicima njihove igre teže nego poraženima u toj igri. Sve bi dali da nastave […]
”Šta se desilo između njih? Ništa? Ko zna. Sigurno je da, gotovo predosećajući buduću smrt, svoju i svih svojih, Mikol je neprekidno ponavljala čak i Malnatu da nju, o njenoj demokrtatskoj i društvenoj budućnosti, nije ni najmanje briga, da svoju budućnost, po sebi, mrzi, i da on nje daleko više voli […]
Kiš je jedan od najvećih evropskih pisaca posleratnog perioda, ali njegova reputacija u zemljama engleskog govornog područja nije onakva kakvu zaslužuje. Kišovo delo crpi ogromnu snagu iz pokušaja da osvoji stvarnost prepravljanjem dokumentarne istine. U obimnoj esejističkoj knjizi Čas anatomije (1978) Danilo Kiš je razvoj kratke priče podelio na dva razdoblja: pre […]
VII – To sam ja, kćeri moja! Ja sam, srce moje! – začu Katarina kad dođe k svesti i ugleda pred sobom staru služavku. Starica nagnuta nad njom, čini se nešto šapće, ispružila iznad nje svoju uvelu ruku i prska je hladnom vodom. – Gde sam to ja? – zapita […]
Kakosamojoš uvek lažui u svojojdevedesetoji odlažusebismrtdok ne postanelegenda. Svet je stavljenu rukepuneflekastaracaranoranilaca. Slojevitamoći naborinjihovestarekožepreziruglatkoću. Mi, međustarcestavljeni,grizemonoktedo nervai višene rastemo. Tvrdokorni,mudrai dobrostivioni opstajuu svom asketizmui nadživećenas uskoro. Ginter Gras
U našem gradu neko na nešto puca…Muklo bum, bum, bum na nedeljnoj ulici.Ljubomora može krv da pusti.Može crne ruže da stvori.Na koga li pucaju? Na tebe su to noževi isukaniNa Vaterlou, Vaterlou, Napoleone,Elbina grba ti na kratkom trupu,I sneg, što razmešta svoj blistavi escajgHrpu po hrpu, govoreći: Pst! Pst! Sa […]