Jasan Pogled
Nosio sam titulu Pesnikamožda to i bejahneko vremeTitula Pevačabeše mi ljubazno dodeljenaiako sam tek pevušioDugo su me znali kao Monahabrijao sam glavu i nosio mantijui ustajao ranoMrzeo sam svakoga delovao srdačnoi niko me nije prozreoMoja reputacijaZavodnika beše lakrdijaGorko sam se smejaotokom deset hiljada noćikoje sam proveo samSa trećeg sprataiznad parka […]
Duše se obično zakače o grančicama, s proljeća.Gledaju čovjekolike i obično su tužne.Ili im se bacaju pod noge u teškom očajanju.Ili ih zakanu varnicama suza.Ovi što ih gaze čuju sitno krckanje.Pretvaraju se da ništa ne znadu i nastavljaju dalje.Još niko nije zastao.Još niko nije pogledao.Svako je pomislio:Tuđa, nije moja. –Ne […]
Izdavač: Službeni glasnik, Beograd Pogovor „Ružo, oh, čisto protivrečje…” U proleće, 1897. godine, istog meseca kad se prvi put uživo sreo sa Lu, Rilke će joj napisati pesmu: Ja sam ti poput pripreme u životu / i tiho se smejem kad promašuješ; / Znam da ćeš iz samoće / kročiti […]
Rumena svjetlost zalaska obliva sve čarolijom nostalgije, pa i giljotinu…
Bismilah U krvi ti je da hodaš tromo. Već godinama si neraspoložen. Pa kako, tako snužden, da budeš krotak? Zar stvarno očekuješ da dospeš bilo gde iz takvog pritvora? Budi poput vazduha prostran da bi doznao tajnu. Trenutno si sačinjen od jednakih delova gline i vode – gusto, mutno, lepljivo, […]
Milena Marković: Deca LOM, Beograd, 2021. Deca Milene Marković priča je o jednom životu koji je, kao i svaki život, sačinjen od više života, te sada sve te živote na okupu drži priča ispričana u stihovima, bez znakova interpunkcije i bez velikog početnog slova, tako da su Deca, u istom, i pesma o jednom […]
Kada je za vrijeme Staljinova terora Dostojevski osuđen na strijeljanje, a potom nakon osobna Staljinova pomilovanja osuđen na samo 4 godine robije, Dostojevski je već prvoga dana po dolasku u gulag pisao bratu. S nadnevkom 7. septembra 1937. Nakon uvodnog pozdrava u pismu je stajalo: – Vjerujem da ćeš mi […]
Ponekad to bivausudio bih se da kažemgotovo kao svetkovinasa ličnim pozivomto ozarenje to ozračjeonih koji su bili tunevidljivi možda nagispremni da ostave tragnerastumačivi najboljem forenzičarusvoju krljušt svoj glassvoju senku na stepeništu Poričući nemogućnost sretanjamožda baš zbog njeoni zrače dubljei bez napora nas vodeu šupljine zajedničkog vremenanjegov glatki obuhvat Zorica Bajin […]
Duh To nije to da se čaša pomjeri u tmuši, pored crne svijeće. Nema to veze sa matracima u sobnom sumračju za okruglim astalom. Nije to- to što mine u ogledalu kao krilata sen. Iako čovjekoliki misle da jeste. Iako vjeruju u bezvjerice. Iako se plaše duhova. Pa se prekrste […]
Kao da su u glavi, a ne u tornjevima, zvonila zvonaU prepodnevnom gradiću, nedeljnom, uz TisuLežao je kasni septembar na srcu kao tona.Iz bašti – jesen se odazvala tajno tišinom u mirisu. O te skrovite bašte koje se na istrošenom suncu sušeI vire iza letvastih ograda šarene kao zebra!Gorele su […]