Jasan Pogled
Isidora je bila nesvakidašnji primer jake, nezavisne, umne žene, koja je, za to vreme s početka 20. veka, neubičajeno, živela sama, bez muža i dece (iako se udala u Norveškoj za doktora Emila Stremnickog, ali je on posle svega godinu dana njihovog braka preminuo). Ona se sama izdržavala od svog […]
Nada je luksuz. Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim Tako ljubim, ne mogu da se setim. „Svest o zaboravu“ Kad su me mladi ljudi iz redakcije „Koraka“ pitali da li bih mogao da spremim „Sećanje na Branka Miljkovića“ […]
Čitaoče, kada ocenjuješ lepotu nekog dela budi pažljiv. Jer na primer: mi zamišljamo klasičnu grčku estetiku kao beli mermer na pozadini plavog neba. A antičke skulpture su bile šarene, njih je ispralo vreme. I njihova belina tek je proces propadanja. Kosta Kosovac
Život pesnika Ako pesnik ima ikakvu obavezu prema društvu, to je da dobro piše. Pošto je u manjini, on nema drugog izbora. Ako tu obavezu ne ispuni, pašće u zaborav. Društvo, s druge strane, nema nikakvih obaveza prema pesniku, napisao je Josif Brodski, jedan od najvećih pesnika i esejista Rusije […]
Harold Blum: Borhes, Neruda i Pesoa – hispanoportuglaski Vitmen [3] Niko u zapadnoj književnoj tradiciji nije tako silovito potkopavao ideju o besmrtnosti književnosti. On vraća čitaoce na svoj početni motiv za građenje metafore, za željom da bude drugačiji i da se pronađe na nekom drugom mjestu, za izborom da postane pisac. Nesuđena […]
Igra Kao, igraju se. Igra im kidisanje. Igra im sve, samo nije igra. I liptanje krvi, stida i sramote. Sve im se pretvorilo u igru koja nije igra. Igraju se i grobovima i kolijevkama. Jedino je pobjednicima njihove igre teže nego poraženima u toj igri. Sve bi dali da nastave […]
”Šta se desilo između njih? Ništa? Ko zna. Sigurno je da, gotovo predosećajući buduću smrt, svoju i svih svojih, Mikol je neprekidno ponavljala čak i Malnatu da nju, o njenoj demokrtatskoj i društvenoj budućnosti, nije ni najmanje briga, da svoju budućnost, po sebi, mrzi, i da on nje daleko više voli […]
Kiš je jedan od najvećih evropskih pisaca posleratnog perioda, ali njegova reputacija u zemljama engleskog govornog područja nije onakva kakvu zaslužuje. Kišovo delo crpi ogromnu snagu iz pokušaja da osvoji stvarnost prepravljanjem dokumentarne istine. U obimnoj esejističkoj knjizi Čas anatomije (1978) Danilo Kiš je razvoj kratke priče podelio na dva razdoblja: pre […]
VII – To sam ja, kćeri moja! Ja sam, srce moje! – začu Katarina kad dođe k svesti i ugleda pred sobom staru služavku. Starica nagnuta nad njom, čini se nešto šapće, ispružila iznad nje svoju uvelu ruku i prska je hladnom vodom. – Gde sam to ja? – zapita […]
Kakosamojoš uvek lažui u svojojdevedesetoji odlažusebismrtdok ne postanelegenda. Svet je stavljenu rukepuneflekastaracaranoranilaca. Slojevitamoći naborinjihovestarekožepreziruglatkoću. Mi, međustarcestavljeni,grizemonoktedo nervai višene rastemo. Tvrdokorni,mudrai dobrostivioni opstajuu svom asketizmui nadživećenas uskoro. Ginter Gras