Jasan Pogled
Vavilonska Biblioteka, umjetnička zajednica iz Crne Gore, po drugi put je bila domaćin velike internacionalne poetske kolonije koja se, ovog puta, održala između četiri zemlje učesnice, odnosno četiri partnerske organizacije, u periodu od 9. do 13.avgusta, u četiri grada. Kolonija je ovoga ljeta proputovala Crnom Gorom i Albanijom a na […]
Ima ih koji pišu da bi začudili, a imali smo i razdoblja u kojima se izazivanje čuđenja kod čitaoca smatralo glavnim ciljem spisateljskog zanata: međutim, knjiga koja je mene najviše začudila, i koja je do mojih ruku dospela sasvim slučajno, svakako nije pisana s tom namerom. To je knjiga religioznog, […]
Šta ako se poslednji put zagrcnem pred lepotom trenutka, dok vetar pomera zavesu a samoća na dlanu leškari. Hoću li se uplašiti? Možda krenuti u susrete nevična druženjima, svetu što se propinje i drhti oko mene. Neprepoznatljiva u ogledalu. I nju razmaženu, priprostu, drsku, koja mi nogu podmeće uvek kad […]
Danas se ukrcavate na voz bez voznog reda. Niko vam ne može reći šta vas čeka, pogotovu onaj koji ostaje. Jedino u šta mogu da vas uverim je – da je to putovanje u jednom pravcu, bez povratne karte. Stoga pokušajte da pronađete utehu u pomisli da ma koliko ova […]
Ne volim noćOna to znaZato mi uporno dolaziranije nego drugimaŽuri besposlenakao da će me obradovatiA zna da ću jeugurati u zjenicučim dođei da će opetpokisla i prestravljenamoliti da izađe. Jasna Đurđić
Biram nju. Samo nju i nikoga više. Tebe! Diram ju svime što nije stvarno, a ipak jeste – svime što živi, bubri, rasplamsava se i iščezava dok mi se oči pune suzama. Klicanje u znak pozdrava. Opetovan susret. Sudar zaželjenih. Lice otvoreno prema drugome. Goloća nas koji titramo kao jezero […]
Kome je bolje, filozofu ili gušteru koji se sunča?
U poeziji Valbone Jakove, kosmogonijska i ontološka ravan, preklapaju se, tvoreći na mahove neraskidivo jedinstvo lirske subjektinje sa prirodom koja ne služi poput pejzažnog okvira, naprotiv, ona je ram ogledala u kojem se hvata odraz kao ličnonosni entitet. Ličnost, jedinka, subjektinja koja na momente pada pa se uspinje, kao da […]
Kako je moguće obuhvatiti odjednom sva iskustva jednog izmučenog, poniženog, žudnog čovečanstva? – tako glasi pitanje koje je, sa mladalačkim očajanjem, Dostojevski postavio Visarionu Gregorjeviču Bjelinskom, najvećem ruskom kritičaru tog doba. A njegov odgovor je bio zadivljujuće precizan: počni od pojedinca. Onog najbližeg tebi. S ljubavlju uzmi za ruku poslednjeg […]
Najzad sam ubio svog oca. Samotna zlatna kazaljka na modrom brojčaniku kule Moskovskog univerziteta pokazivala je minus četrdeset stepeni celzijusa. Saobraćaj je zamro. Ni ptice nisu smele da polete. Grad se skočanjio, poput ljudskih pihtija. Ugledavši svoj odraz u ovalnom kupatilskom ogledalu, ujutru sam ustanovio da mi je kosa na […]