Jasan Pogled
Jesen 1916 – proleće 1918 Dedina priča U vreme blaženog kneza Lava V bio sam čuvar Mauzoleja u Fridrihovom parku. Nisam, naravno, odmah postao čuvar Mauzoleja. Još se potpuno sećam kad je prvi put, uveče, trebalo da, kao potrčko na kneževskom imanju, nosim mleko straži Mauzoleja. „Oh”, pomislio sam, „straži […]
nemoj da je nekome palo na pamet da mi kaže kojim jezikom da govorim. ja sam kruševljanka. babe su mi se rodile i udale u istom selu. govorim kosovsko-resavskim dijalektom koji je iskvaren životom u beogradu. ja sam beograđanka. u ličnoj karti mi piše vračar. petnaest godina sam provela u […]
Ako je vaše ime Ana, kaže gospodin Blenk glasom drhtavim od emocija, ko je onda ovo? I njeno je ime Ana, zar ne? Da, kaže žena, pažljivo posmatrajući portret, kao da se priseća nečega što izaziva podjednako snažna ali oprečna osećanja odbojnosti i nostalgije. To je Ana. Ja sam, […]
Nego što, nego u Japan! Na dostojno i dostojanstveno mjesto… I još poneko od uzaludnika pita: Šta će Milo u Japanu? Ako iko treba u Japan, treba Milo…Da vidi Japan, to je prvo. Da Japan vidi Sunce – to je drugo. I kako to slijedi po sili katunske logike: važnije je drugo […]
Voleo bi da znaš ko si. Uz gotovo potpuno odsustvo nečega čime bi se rukovodio, uzimaš zdravo za gotovo da si proizvod ogromnih, preistorijskih migracija, osvajanja, silovanja i otmica, dugih i zaobilaznih ukrštenih puteva hordi tvojih predaka po mnogim teritorijama i kraljevstvima jer, na kraju krajeva, nisi ti jedini […]
Kont’o, kont’o, pa skont’o… Napregao sve umne sile, pa mi sinulo. Rknula me munja čistoga proviđenja, pa sad drugačije hodim zemljom: Nije kriv onaj što je krivac, nego ovi što ga drže na visinama. Ko li su ti i takvi u zemlji ljuđi i junakah i širom serbskih zemaljah… Jesu […]
1. Tada su počela naša duga putovanja širom Sjedinjenih Država. Ubrzo sam, uporedivši sve vrste turističkog smeštaja, prednost dao Funkcionalnom motelu – čistom, urednom, bezbednom kutku, idealnom mestu za spavanje, svađe, pomirenja i nezasitu zabranjenu ljubav. U početku sam, iz straha da ne pobudim sumnju, revnosno plaćao obe sobe pod […]
U američkim i inim filmovima Roboti obično imaju ljudska osećanja Dok ljudi u ovom i onom i inom životu Imaju robotska. Po algoritmu postupaju iako se sa istim nisu rodili. Oni ne plaču. Samo po sahranama. Po naređenju. Kao da nikada nisu plakali po rođenju. Pusti suzu, Sve ti […]
Da pišem. Da pišem je oduvijek bilo ozdravljujuće. Kad se uzburka tamo dolje u mojim nepreglednim dubinama, pa se uskomešaju strahovi, strepnje i neizvjesnosti, i sva ta zbrka nedefinisanih osjećanja se uznemiri i razgica, žaba se probudi i počne da krekeće dolje u utrobi. Nekad zbog svega a nekad ni […]
Dosta sam trpio. Da makar nešto oglođem. Ostalo je samo do kostiju. Još malo ni koščina neće biti. Znaš to bolje nego ja… Završi mi to… Završi mi to, znam da možeš. Znam da znaš znanje. Da i ja malo uživam. Dosta sam rintao za siću… Završi mi to… Ko […]