Jasan Pogled
Tri puta sam preko raznih kanala pokušavao da se upoznam sa njim. Nisam uspeo. Ili mu nisam bio dovoljno zanimljiv, ili je imao neke svoje razloge da izbegne susret. Izraelski list “Džeruzalem post” ga je prozvao “najboljim šefom špijunaže na svetu”. Na zapadu su ga dugo nazivali “čovekom bez lica”. […]
A šta si to htela? Uvek bojažljivo stope ređala, sramežljivo se povlačila kao da će smeh baš zakucati na tvoje zidove. Takva kakva si nećeš ni čuti, a ako i čuješ, nećeš se setiti da otvoriš. O, koliko se samo tako kapija zatvorilo pred mišlju da ništa nisi ni zaslužila… […]
Nije dovoljno imati talenta, mora se imati i vaše odobrenje za to – zar ne, prijatelji moji?
Iza svakog ćoška nešto vreba. Za mučne oblake sunce je samo, bez ikog. Pod svodom se kuva podvala čovjeku. U šumama pogrom je ptica, u rijekama sagorijevaju rakovi. Matice kolju trutove. Crnce su na žaru pržili bijeli mesožderi. Svakoga dana sa nekog živog mjehura peruška otpadne. U žilama ruke tope […]
Oko mu na tavanskoj rupi. Crn je od čađi. Kad dolje škrinu vrata, žile mu zabruje. Gleda joj tjeme. Vidi joj obla koljena. Ponekad i nadošle dojke. Bljesnu mu njena bedra. Čuje vrcavi smijeh i čagrljanje šoljica. A nikako da siđe. Kako dolje? Kad je godinama mrtav. […]
Jednom sam htio da vodim ljubav sa Silvijom Jednom sam htio da vodim ljubav sa Silvijom a nijesam je poznavao, nijesam znao ni njeno ime, i bio sam pijan, i naduvan i sve što se moglo biti u tom vremenu, u toj zemlji, i pričao sam joj i pričao i […]
Onaj ko bi, kroz imaginaciju punu sažaljena, uspeo da registruje svekolike patnje, da se potvrdi kao savremenik svih muka i svih zebnji datog trenutka, bio bi – pod pretpostavkom da bi se takvo biće moglo naći – monstrum ljubavi i najveća žrtva u istoriji srca. Ali takvu nemogućnost ne vredi […]
Bezimena tvrđava koja pripada Grofu od Vestvesta, negdje u Boemiji. Sastoji se od ogromne gomile dvospratnih kuća i nekoliko niskih kućica podignutih jedna uz drugu. Posjetioci kojima nije skrenuta pažnja da je ovo zdanje zapravo zamak, pretpostavljaće da se radi o malom gradu. Zamak ima jedan jedini toranj, okrugao i […]
Kratkovid, trapav i nesiguran, ne nosi naočare, jer voli da sluti njihova lica. Sve su mu ljepotice i sve ga gledaju. Jedna mu, konačno, prilazi. Lice joj je sasvim obično, neopisivo. Konačno. Kao štambilj. Lice smrti.
Danas dobio korekture nove knjige. Poezija. Martin kaže da izlazi na oko 350 stranica. Mislim da se pesme drže. Stoje. Ja sam stari voz koji purnja prugom. Trebalo mi je dva-tri sata da ih pročitam. Izvežban sam u tome. Redovi slobodno teku i govore ono o čemu želim da govore. […]