Slušaju, a ne čuju. Osluškuju samo ropac sopstvenih nutrina. Gleda njihova uštirkana lica. Čuje arlaukanje i aplauz. Tako je odvajkada. I gdje je tu muzika?
Skorašnji članci
Pola vijeka od objavljivanja romana Školice
Piše: Ana Popadić Svet obeležava pola veka od objavljivanja kultnog romana argentinskog pisca Hulija Kortasara. Knjiga kroz koju se prolazi na tri načina bila je atomska bomba na literarnoj sceni Inovativna, originalna, ambiciozna, hrabra i pomalo riskantna zamisao argentinskog pisca Hulija Kortasara, kada je početkom šezdesetih godina prošlog veka pisao […]
Intelektualka [Tema: Bukovski]
ona neprekidno piše kao dugačak raspršivač što zaprašuje vazduh i neprekidno se svađa; nema ničega što mogu da kažem da u stvari nije nešto drugo, zato ne govorim više; i na kraju ona se posvađa sa sobom i izbaci sebe napolje govoreći nešto kao: ne pokušavam da ostavim utisak na […]
Drum sa kojeg se ne može skrenuti – intervju, Pobjeda,1987 – II dio [Tema: Pekić ]
Iz knjige Borislava Pekića “Vreme reči”, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Pekić. “Drum sa kojeg se ne može skrenuti“ – razgovor vodio B. Jokić, „Pobjeda“, Titograd, 1. 10. 1987. Pretendujete li da vaša imaginacija i u stvarnosti bude moguća (ako se tako nešto zbilja događa? Ne pretendujem. Pretendujem da […]
Zaboravljene knjige
Piše: Čarls Simić Antikvarnice danas nestaju brže i od regularnih knjižara. Do pre deset godina, bio ih je priličan broj u svakom gradu, pa čak i u nekim manjim mestima, i usluživale su klijentelu ljubitelja knjiga koji su navraćali tragajući za nekom retkom starom knjigom, ili prosto da ubiju vreme. […]
Drum sa kojeg se ne može skrenuti – intervju, Pobjeda,1987 – I dio [Tema: Pekić ]
Iz knjige Borislava Pekića “Vreme reči”, Beograd, BIGZ, SKZ, 1993. Izbor Ljiljane Pekić. “Drum sa kojeg se ne može skrenuti“ – razgovor vodio B. Jokić, „Pobjeda“, Titograd, 1. 10. 1987. Možete li da govorite o sopstvenom stvaralačkom postupku? Mogu, ali nešto teže kada su razmišljanja pitanjima indukovana, a ne spontani […]
Istinska sreća [Tema: Zen]
Istinska sreća Jedan bogataš zamoli Sengaia da napiše nešto za trajnu sreću njegove porodice, a što bi moglo da se prenosi kao dragocjenost iz generacije u generaciju. Sengai uze veliki komad papira i napisa: „Otac umire, sin umire, unuk umire.“ Bogataš se razljuti. „Zamolio sam te da napišeš nešto za […]
Grunf
Bolje izdati knjigu nego prijatelja. (Grunf, junak stripa Alan Ford)
Sumnja koja očajava nad celim svetom [Tema: Van Gog]
Ugovor sa bratom – V dio Piše: Sreten Marić Kao i uvek kada nije reč o mislima već o neposrednom doživljaju, skoro da je nemoguće izraziti, ne kako Van Gog uspeva da svoj doživljaj sveta prenese na gledaoce – to ostaje, čini mi se, njegova tajna – već bar utisak […]
Nova klasa
Nećemo, valjda, završiti pod kopitima njihovih raspomamljenih carskih ergela? Neće nas, valjda, prikucati kao galijote u utrobama naše dične carske galije? Valjda neće, jer, valjda su shvatili da smo i onako uzaludni i bezopasni u našem malom salašu, u našem malom ritu. Samo će nas častiti podsmjehom, a sebe nagraditi […]