Izdavač: Gradac : Dom kulture Čačak, 1987
Prevod: Dušan Đorđević Mileusnić
Pogovor: Vladeta Jerotić
Paracelzus ili Theophrastus Philippus Aureolus Bombastus von Hohenheim
Živeo je u vreme Renesanse 11.11.1493-24.09.1541. Rođen u Ajnzidelnu u Švajcarskoj , bio je uvaženi alhemičar , lekar i astrolog. Njegov nadimak Paracelzus znači „Viši od Celzusa “ , rano-rimskog lekara.
Pre studija medicine u Bazelu radio je i u rudniku blizu njegovog rodnog Ajnzidelna što je sigurno doprinelo da napiše između ostalih i rad „O RUDARSKOJ BOLESTI“ i rizicima rada u rudniku . Godinama kasnije Paracelzus je proširivao svoje znanje minerologijom, ali i nekromantijom (prizivanjem duhova prirode) te je zbog toga po prvi put i proteran iz Bazela. Studije nastavlja u Beču a po prebacivanju na studije u Feraru ,u Italiji , brani i doktorat. Put ga dalje vodi u alhemijsku potragu za znanjima u Egipat , Konstantinopolj i u Svetu Zemlju, no upravo on odbacuje magijske kao i gnostičke elemente iz alhemijske prakse otškrinuvši vrata za dolazak savremenih nauka: hemije , medicine, farmakologije…
„…Lutanja su vodila kroz današnje teritorije Nemačke, Francuske, Mađarske, Holandije, Danske, Švedske i Rusije. Interesantna je priča da su ga baš u Rusiji zarobili Tatari i odveli pred Velikog Čama, njihovog vođe, gde je Paracelzus za kratko vreme uspeo da ga preobrati u svog sledbenika i uskoro je izdejstvovao da na putu od Kine do Istambula bude lični pratilac i savetnik Čamovog sina. Tu već počinje sledeća priča kako je od arapskog adepta i derviša naučio kako se leči nelečivo, kako se vraća vid, čisti telo od lepre i kuge. Paracelzus se tada vratio u Evropu sledeći tok Dunava uzvodno i prešao je u Italiju gde je postao vojni hirurg i stekao slavu lečeći beznadežne slučajeve. U svojoj 32. godni života on se vraća na svoj univerzitet i ovoga puta postaje profesor hirurgije, medicine i fizijatrije….“ http://astrologija-yzse.blogspot.com/2010/04/paracelzus.html
Za njega kao i za većinu obrazovanih ljudi tog doba Astrologija je bila nezaoblilazna nauka do te mere da je prepisivao čak odgovarajuće talismane sačinjene po astrološkim proračunima za određene bolesti. Njegovo stav sažima njegova sledeća tvrdnja : „Mnogi su govorili o alhemiji da služi za pravljenje srebra i zlata. Za mene to nije cilj, već samo da razmotrim kakve vrline i moć mogu da leže u lekovima“ .
Ovakva metodologija je bila raširena u to doba npr. u radu poznatog lekaara , astrologa Mišel de Nostradamusa poznatijeg danas po astrološkim proročanstvima, nego po tome da je uspešno lečio kugu lekom koji je sam pronašao i okušao na stotinama ljudi spasivši im živote od pošasti toga doba. Ili npr.kod Žila-Sezar Skalijera, tada vodećeg renesansnog naučnika iz Agena.
Godine 1541. posle kratke bolesti Paracelzus umire, a sumnja se ,vrlo osnovano ,da je bio otrovan obzirom na brojne neprijatelje koje je stvorio u svom burnom i neobičnom životu genijalnog doktora, profesora i lutalice-filozofa i pisca.
Paracelzus će u istoriji medicine biti zauvek zabeležen po obnavljanju postupka „kauterizacije rana“ koji je od rimskog doba dugo bio u zaboravu u Evropi, i po stavu da se gangrenozni udovi moraju amputirati jer, u suprotnom,predstavljaju opasnost po život pacijenta . Smatraju ga ocem toksikologije : „ Sve stvari su otrovne i ništa nije bez otrova, samo je doza ono što čini da neka stvar nije otrov.“
Najpoznatija Paracelzusova filozofska hermetička , i druga dela , su godinama smatrana okultnim ,odnosno zabranjenim knjigama o znanju koja je Katolička crkva smatrala bogohulnim npr: „De Vita Longa“ – O DUGOVEČNOSTI, „Aurora thesaurusque philosophorum“-ZORA FILOZOFSKA 1577(orginal se čuva u Nacionalnoj Biblioteci u Parizu ) 1567, “Philosophia magna, tractus aliquot”, TRAKTAT O VELIKOJ FILOZOFIJI , Keln, 1567, “ DE NATURA RERUM “O ČUDIMA PRIRODE,Ed.Bazel 1573,… Sva dela Paracelzusova su dostupna na linku http://www.philological.bham.ac.uk/bibliography/p.html
Za poznavaoce latinskog, orginali njegovih dela su dostupni posredstvom Projekta Paracelzus Ciriškog Univerziteta na linku http://www.paracelsus.uzh.ch/ ili, u nemačkom prevodu Unverziteta Braunšvajg na linku
http://sunny.biblio.etc.tu-bs.de:8080/FAM?PPN=492088861
Među prvima se Paracelzusom u filozofskom smislu bavio Karl Gustav Jung prepoznavši u njemu prototip Fausta . Na srpskom jeziku mu je izdavačka kuća časopisa „Gradac“ posvetila posebno izdanje, dvobroj 64-65 ,koji je priredio poznavalac njegovog opusa Zoran Gavrić. Knjigu „Paracelzus –Metafizička medicina „ Tomislava Gavrića je u Ediciji ALFA 1990 štampala Agencia Draganić iz Zemuna: p.12„Bilbija dokazuje da je Bog uzeo limum terae kao masu i od nje je čoveka oblikovao i sačinio. Limum terrae je maior mundus. A tako je čovek sačinjen od neba i od zemlje , to jest od gornjeg i donjeg sveta . Jer limum terrae je izveden iz svoda nebeskog i svih elemenata. Bog je uzeo da čoveka stvori u takvom obličju . On je to biće izveo iz četiri elementa zajedno u jedan komad , a to biće, elemenata i zvezda , sjedinio u jednu masu , koju Biblija naziva limum terrae.“ …
p.13…“Smrt nije u ljudima. Smrt je u zvezdama i elementima. Pošto je , međutim , čovek od njih načinjen i rođen, on od zvezda i elemenata smrt nasleđuje . Posle razlaganja elemenata sledi razlaganje čoveka . Ali smrt čovekova, izvesno, nije ništa drugo do kraj radnog dana , uzimanje vazduha, iščeznuće balsama, utrnuće prirodnog svetla, i velika separacija triju supstanci: tela , duše i duha.“
I veliki pisac 20.v.Horhe Luis Borhes mu je posvetio priču „Paracelzusova ruža“
Paracelzujus objavljuje svoja dela na staronemačkom i latinskom , po običajima tog vremena, pa je , osim prevoda potrebno , i tumačenje njegovih dela ,zbog čega za razumevanje često astroloških i tradicionalo hermetoičkih pojmova osim Junga i Zorana i Tomislava Gavrića kod nas treba konsultovati i : Ljubišu Zlatanovića „PARACELZUS U SVETLU ANALITIČKE PSIHOLOGIJE“ (članak dostupan na linku
http://zaprokul.org.rs/pretraga/80_17.pdf
…
Ličnost i delo Teofrastusa Paracelzusa, švajcarskog iscelitelja i alhemičara šesnaestog veka, predstavijeni su našem čitalaštvu uglavnom valjanim i znalački priređenim časopisima tematima („Delo“, izd.avgust-septembar, 1974; Gradac, izd.maj-avgust, 1985). Tek nedavno objavljena je, u briljantnom prevodu Dušana Đordevića Mileusnića, knjiga sklopljena iz kraćeg Paracelzusovog spisa „De Vita Longa“ i iscrpne interpretativne studije o Paracelzusu, iz pera jednog drugog švajcarskog iscelitelja ,,modernog alhemičara” i psihologa – K. G. Junga. Paracelzusov spis o dugovečosti, doduše. nije preveden u celosti, nego jedino četvrta i peta knjiga, jer se Jungova studija bavi upravo tajnim učenjem koje je izloženo u njima…
…
Prepoznavši u Paracelzusu konfliktnu prirodu, Jung – pridoda je još jedno bitno određenje : ,,Paracelzus je imao jednog oca, koga je poštovao i u koga je imao poverenja; ali je kao svaki pravi heroj imao dve majke, jednu nebesku i jednu zemaljsku, Majku Crkvu i Majku Prirodu. Može li neko biti poslušan dvema majkama?” (str. 27)..
…
Na to ukazuje i B. Suhodolski u svojoj Modernoj filozofiji čoveka (Nolit, Beograd, 1972)): .,Paracelzus nije ipak bio alhemičar u zatvorenoj i izolovanoj laboratoriji; bio je pre svega lekar koji je video ljude kojima je bila potrebna pomoć i za čije dobro je bio spreman da sklopi ugovor sa đavolom” (str. 426). – LJUBIŠA ZLATANOVIĆ –
https://www.facebook.com/groups/383859685154136/posts/454940318046072/
| Jung u vremenu pometnje |
Šta je to u Jungovom delu što korespondira sa duhom vremena u svetu i, posebno, sa krajnje nenormalnim prilikama i stanjem duha kod nas u Srbiji?
Ove, 2000. godine navršava se sto dvadeset pet godina od rođenja Karla Gustava Junga, tvorca kompleksne psihologije, jednog od najvećih mislilaca i psihologa ne samo ovog veka nego i milenijuma. Sa proticanjem vremena, Jungov uticaj na savremenu misao o čoveku ne samo da ne slabi, nego jača i raste. U svetu, ali, zanimljivo, i kod nas, iz godine u godinu sve više se objavljuju prevodi tvorca analitičke psihologije, a i literatura o njemu postaje sve obimnija.
Otkuda to, zašto je baš Karl Gustav Jung, tako često optuživan da je “mračan” i “nerazumljiv” mislilac, danas toliko zanimljiv kako stručnjacima tako i širokoj publici? Šta je to u njegovom delu što korespondira sa duhom vremena u svetu i, posebno, sa krajnje nenormalnim prilikama i stanjem duha kod nas u Srbiji? Zar nije neobično, pa čak i apsurdno da krajnje osiromašeni, ratovima iscrpljeni, apatični, zastrašeni i beznadežno očajni ljudi koji žive u Srbiji na izmaku dvadesetog veka ne samo prevode, već i izdaju, kupuju i čitaju hermetičke Jungove knjige kao što su: “O razvoju ličnosti” (2000), “Psihologija i alhemija” (1998), “Čovek i njegovi simboli” (1996), “Alhemijske studije” (1997), “Aion” (1996), “Sećanja, snovi, razmišljanja” (1995), “Duh bajke” (1994), “Paracelzus kao duhovna pojava” (1989) i slične? Pre nego što pokušamo da odgovorimo na ključno pitanje šta to traži naš savremeni depresivni i dezorijentisani čovek u Jungovom delu, podsetimo se ko je bio tvorac ultradubinske psihologije?
Veliki snovi malog čoveka
Karl Gustav Jung rođen je 26. jula 1875. godine u Kesvilu, Švajcarska. Studije medicine je završio u Bazelu, a kao psihijatar zaposlio se u duševnoj bolnici Burghelcli u Cirihu. NJegova doktorska teza (odbranjena 1902) bila je posvećena istraživanju psihologije i patologije takozvanih okultnih fenomena, a prvi njegov doprinos proučavanju psihologije nesvesnog bila je studija “Eksperimentalno istraživanje asocijacija zdravih” u kojoj je testom asocijacija reči ispitivao nesvesne komplekse. Jung, opčinjen Frojdovim “Tumačenjem snova”, stupa u prepisku s njim, da bi ga sledeće godine, 1907. posetio u Beču. Divljenje je bilo obostrano. Ubrzo po osnivanju Međunarodnog udruženja za psihoanalizu, Jung postaje njegov prvi predsednik i ostaje na tom položaju sve do konačnog raskida sa Frojdom 1914. godine, kada se ovaj “otpadnik” posvećuje izgrađivanju svoje analitičke kose crte kompleksne psihologije. Umro je 1961. u Cirihu.
Savremenom čitaocu posebno imponuje Jungovo tumačenje snova, prema kojem naš san nije puki zaklon, “fasada” iza koje treba tražiti neko latentno, tobož skriveno značenje. San je poruka koju naše nesvesno šalje nama samima, kaže ovaj veliki znalac tajne snova. Onaj ko shvati tu poruku ličnog i kolektivnog nesvesnog, ne samo da će bolje razumeti svoje pravo sadašnje psihičko stanje, već će bolje shvatiti i šta ga čeka u budućnosti i moći će da ispravi grešku jednostranosti aktuelnog svesnog stava. U situaciji kada se pojedinac oseća krajnje bespomoćnim, slabim i nesposobnim da se racionalno suprotstavi društvenoj stihiji i iracionalnim silama koje ga melju, zbilja je utešno da i on, tzv. običan, mali čovek, može uzeti svoju sudbinu u svoje ruke ili, makar, sanjati “velike snove” u kojima nalaze svoj simbolički izraz arhetipski motivi i proročanske vizije.
Analizirajući kako svoje, tako i tuđe snove, ponirući u svojim tumačenjima sve dublje, u Jungovom umu se rodila ideja o postojanju nadličnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno predstavlja najdublji, najzagonetniji i najmračniji od svih prostora ljudske psihe. Ono je univerzalni temelj celokupne ličnosti, svih njenih svesnih i nesvesnih struktura i raznolikih ispoljavanja. U kolektivnom nesvesnom, kao u kakvom bogatom trezoru, pohranjeno je duhovno iskustvo hiljade generacija naših predaka. Upoznati sadržaje kolektivnog nesvesnog je neophodno, lekovito i spasonosno, ali istovremeno može biti i opasno, tragično i, katkad, kobno.
Nemoć nesrećnog Srbina
Ličnost se na tegobnom putu poniranja u sebe samu i vlastito nesvesno, odnosno tokom procesa samorazvoja ili individuacije, susreće sa arhetipovima Senke, Persone, Anime / Animusa, Mudrog starca dok ne dospe do svog unutrašnjeg središta do arhetipa Sopstva koji je ujedno i arhetip Boga, imago Dei. Ovaj složen i rizičan proces duhovnog sazrevanja i unutrašnje metamorfoze ličnosti Jung je otkrio dešifrujući teško razumljive starokineske i srednjovekovne arapske i evropske alhemijske tekstove u kojima su se ponavljali zagonetne reči i izrazi lapis, prima materia, solve et coagula, Mercurius. Veliki trud odgonetanja ovih hermetičkih tekstova urodio je plodom. U njima alhemičari, opisujući proces transmutacije, pretvaranja prvobitne materije u zlato, zapravo simboličkim jezikom govore o unutrašnjem duhovnom preobražaju ličnosti i dostizanju celovitosti, potpunosti.
Sada se već nazire odgovor na ono pitanje s početka teksta, šta to traži u Jungovom delu naš nesrećni čovek koji je opljačkan, ponižen, bezvoljan i čija je briga, čini se, tek puko preživljavanje. Upravo u vremenu opšte krize, anomije i bezumlja, u ljudima narasta potreba za čvrstim osloncima i okvirom orijentacije. Nemoćni i usamljeni pojedinac nošen moćnim društvenim silama, zahvaćen ratovima, materijalnim propadanjem, nacionalizmom, izložen nekontrolisanoj represiji i manipulacijama vlasti, gotovo nagonski, nesvesno, okreće se davno zaboravljenim simbolima i slikama u mitovima, snovima, bajkama, religiji, alhemiji, gnozi, astrologiji, posebno simbolima celovitosti, jedinstva (mandala, točak, krst, kamen, zlato). A time se, i ne znajući, zapravo obraća moćnim arhetipovima kolektivno nesvesnog, koji su međaši i putokazi u bespuću i orijentiri u vremenu pometnje.
ŽARKO TREBJEŠANIN
