Nema mnogo praznoverica koje su toliko raširene kao praznoverica koja lјude sprečava da drugima govore o svojim najvažnijim namerama i planovima. Takav stav ne prožima samo sve društvene slojeve već se odnosi na čovekove motivacije od svake vrste, od najbanalnijih do najskrovitijih. On izgleda tako očevidno i razborito da će mnogi pomisliti da nema osnova da se u tom slučaju govori o praznoverici. Za nekog čoveka, kome nešto nije pošlo za rukom, ništa nije razumlјivije od toga da pokuša da za sebe zadrži svoj neuspeh i prećuti svoj naum, i tako osigura njegovu mogućnost. Ali, to je samo gornji sloj njegovih razloga, lak banalnog, koji prikriva dublјe razloge. Ispod gornjeg, postoji drugi sloj koji ima oblik maglovitog znanja o slablјenju delatne snage zato što u saopštavanju dolazi do motornog pražnjenja, do supstitutivnog motornog zadovolјenja putem reči.
Retko se ozbilјno gleda, koliko taj problem zaslužuje, na taj razarajući karakter reči, a koji poznajemo zahvalјujući najelementarnijem iskustvu. Smatra se da su gotovo svi najpresudniji naumi povezani s nekim imenom, čak tesno spregnuti s njim, i onda biva jasno koliko bi nas koštalo zadovolјstvo da ga izustimo. Ali, nema sumnje da je taj drugi sloj praćen trećim. On je predstava o tome kako da se, bez znanja drugih, naročito prijatelјa, uzvisimo kao da se uspinjemo stepenicima nekog prestola. A ni to nije sve; ono poslednje i najgorče, do čije dubine doseže Leopardi kad kaže da „priznanje sopstvene patnje ne izaziva saučešće nego zadovolјstvo, i da ne samo kod neprijatelјa nego kod svih lјudi koji su saznali za vašu patnju ne pobuđuje tugu nego radost, jer vide u tome dokaz da ste manje vredni, a da su oni otuda više vredni“. Ali, koliko lјudi bi bilo u stanju da poveruje sebi da bi razum trebalo da im došapne taj Leopardijev uvid? Koliko ga njih, zgroženih gorčinom tog saznanja, ne bi isplјunuli? Tu sad pak nastupa praznoverica, farmaceutski koncentrat najgorčih sastojaka, čiji ukus niko ne bi bio kadar da podnese pojedinačno i odvojeno. Čoveku je znatno milije da se pozivanjem na narodni običaj i izreku pokori tamnom i zagonetnom nego da dozvoli da se u jeziku čovekovog zdravog razuma oglasi sva okrutnost i sva patnja života.
Valter Benjamin
