Na televiziji razgovor sa muzičkom zvijezdom
Na televiziji, razgovor sa muzičkom zvijezdom, rođendan joj je. Kaže: prvi put u životu sam pravila tortu. Ja sam prvi put toga jutra gledao njeno lice, osmjeh, kratku plavu kosu, koliko si napunila godina, pita je voditeljka i izvinjava se jer nije znala da je rođendan, dvadeset jednu, kaže pjevačica, nedostaje joj porodica, pjevačica, još je mlada, kaže, prvi put u životu imam dvadeset jednu godinu, strašna pomisao mi pada na pamet, pomisao koju ne bih rekao Silviji, nikada, ne bih nikada nikom rekao, Silvija me pita šta treba da donesem kada se vratim sa posla, kažem: meni nije ništa potrebno, možda neki čaj. Odmahnula je rukom, zna da se šalim, pune su nam police čajeva. Pjevačica kratke plave kose gleda direktno u kameru i govori. Tako lako mogu da zamislim da se samo meni obraća. Klimam glavom, kažem: u pravu si.
Kada sam ja imao dvadeset jednu godinu Silvija je imala nekoliko godina manje i nijesmo se poznavali. Rođendane nijesam volio, ne zbog starenja i svega toga, nego eto, što mi je bila bljutava sva ta pažnja, pokloni, htio sam da izbjegnem i najmanju mogućnost da me ljudi posmatraju, i još nešto pitaju. Pitaju me nešto, ljudi, a ja odgovaram kao da sam nešto skrivio, kao da sam za nešto optužen.
Pjevačica je napunila dvadeset i jednu godinu. Već postoje dan i čas njene smrti.
Sledeća priča: Priče o Silviji – TV sam prestao da gledam odjednom
