Pisao sam Silviji pisma
Pisao sam Silviji pisma i ostavljao u određene knjige, za koje sam znao da su joj drage, ili za koje je govorila da će ih pročitati. Napišem joj nešto o slobodi i strahu od smrti i stavim pismo u knjigu koju sam joj poklonio, kada smo kretali, zamislite, i na aerodromu može da se kupi knjiga, i to na istom mjestu gdje i duvan i porno magazini i čaša sa grbom naše zemlje, poklonio i čuo riječi: divno, ovo odavno želim da pročitam.
Ostavio sam prvo pisamce u tu knjigu, na 67. strani, iznad riječi o slobodi i strahu, papirić sa mojim rukopisom i riječima o strahu od smrti i slobodi, ostavio knjigu i čekao i ništa se nije dogodilo, Silvija mi ništa nije rekla, svakog jutra isto, češljanje, klozetska šolja, nova četkica za zube jakih dlačica. Uveče je pitam: zašto ne pročitaš nešto. Pogleda me kao da sam je pitao nešto glupo ili pogrešno, ne znam. Kaže: znaš da moram da se uveče pripremim za posao. To je osnovni dio organizovanja vremena, uopšte. Uveče pregledati zadatke za sjutra.
Vizuelizacija – rekao sam.
Da, vizualizacija – potvrdila je Silvija.
