Ovaj intervju zapravo je deo drame “Tesla ili prilagođavanje Anđela” Stevana Pešića, koju je posvetio Raši Popovu. Kao inspiraciju za dramu Pešić je koristio stvarni intervju koji je Tesla dao časopisu “Besmrtnost” u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.
Reditelj Slobodan Ž. Jovanović je 2001. godine u produkciji RTS-a snimio film po ovom tekstu.
NOVINAR: Gospodine Tesla, otkuda to da su sva čovekova stremljenja i napori ka veličini i dobru tek započeti ili napola završeni, a ono što je zlo i štetno bez muke biva gotovo?
TESLA: To je zato što ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju Elektricitetom. Isto tako je možemo napojiti i drugim energijama, kao što su pozitivne psihičke energije. One su u muzici Baha i Mocarta ili u stihovima kog velikog pesnika. U Zemljinoj unutrašnjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono što je čini čovekovim zavičajem. Ja sam proveo godine tražeći način na koji bi te energije mogle uticati na ljude, lepota i miris ruže mogu se uzimati kao lek, a sunčevi zraci kao hrana. Život ima beskonačan broj vidova, a dužnost naučnika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve što činim jeste traganje za njima. Znam da ih neću naći, ali neću ni odustati od njih.
NOVINAR: Koje su to stvari?
TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve žedne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova moguće je zasititi pet hiljada, i voda može postati vino. Znam, isto tako, da su gladni i žedni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio, i da bi to opet učinili da se on pojavi… Druga stvar je… kako uništiti energije zla i patnje u kojima prolazi ceo čovekov život? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje raširile po svemiru. Onaj kojeg nazivaju Svetlošću Azije znao je odgovor na to. Njega više nema, a zlo i patnja su od usijanja postali nebo nad nama… treća stvar jeste: postoji li u vasioni suvišna svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematičkim zakonima, može nestati a da se naizgled ništa ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se može zbiti do takve gustine da stane u kuglu manju od jabuke, a teža od celog Sunčevog sistema. Ona je izvor života koji će poteći kada život na Zemlji počne venuti i gasiti se. Persijanac je tu kuglu nosio u ruci ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali hramovi u kojima Vatra više ne gori. Religija i filozofija uče da čovek može postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za čime ja tragam luđe je, veće i nemogućnije. To je: šta učiniti da u vasioni i na Zemlji nastanu takvi preobražaji u kojima će se svaki čovek roditi kao Hrist, Buda i Zaratustra.
NOVINAR: Gospodine Tesla, jednom ste kazali da vjerujete kako je Arhimed pronašao tačku oslonca iz koje je mogao podići Zemlju, ali da to nije uradio.
TESLA: Bilo mu je jasno da će, pokrene li nju, morati da pokrene ostalih devet planeta, Sunce, Mlečni put i tako u Beskraj.
NOVINAR: Zar bi stigao izvan Mlečnog puta?
TESLA: Da je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo moguće. On je, međutim, bio razuman čovek, a takvom čoveku ne priliči da se lomata po Beskraju.
NOVINAR: Pretpostavljam da sve to nije šala. Šta biste vi uradili na njegovom mjestu, gospodine Tesla?
TESLA: Ja se ne bavim polugama kao Arhimed, već Elektricitetom i trudim se da ne zapalim Zemlju. Zapamtite, mladiću: dokle god čovek ne shvati da je Minhauzen postupio sasvim prirodno kada se izvukao iz jezera držeći se za sopstveni perčin, ostaće na Zemlji. Logici Minhauzenovog perčina dugujem mnoga moja otkrića. Gravitacija je sila koja sve drži na okupu; dokaz da to nije opšti zakon jesu ptičija krila. Ja znam da je gravitacija naklonjena svemu što treba da leti i moja namera nije da napravim avion ili raketu, već da čoveku povratim svet o njegovim sopstvenim krilima… Dalje, ja pokušavam da probudim energije koje se nalaze u vakuumima. Vakuumi su najveći izvori energija; ono što se smatra prazninom samo je manifestacija neprobuđene materije. Nema praznine na Zemlji, niti u vasioni. U crnim rupama, o kojima govori astronomi, najmoćnije su energije i izvori života.
NOVINAR: U mladosti ste hteli da stvorite Perpetuum Mobile.
TESLA: Otkada postoji nauka, a postoji otkada i ljudski rod, ništa drugo nije činila, već pravila Perpetuum Mobile. Sve što je izmišljeno i stvoreno samu su točkovi, poluge, zamajci, spojnice i ostali delovi te mašine. Ubeđen sam da je bila stvorena od mnogih genija i potom uništena.
NOVINAR: Ne shvatam zašto bi je uništavali ako je san celokupne Nauke?
TESLA: Zato što je ona savršenstvo, a u savršenstvu je uvek kraj. Ja je stvaram čitavog života, ali se trudim da je ne napravim.
NOVINAR: Šta to znači?
TESLA: To da je imam gotovu u glavi ali je ne ostvarujem kao druga svoja otkrića. Perpetuum Mobile je spiritualna mašina i, ako se prenese u fizičku realnost, ona prestaje da radi. Da smo u nekom svetu izvan Zemlje, to bi bilo u redu: radila bi i bila vidljiva. A možda će to ipak biti moguće u času odlaska odavde? Priredićemo sjajnu pozorišnu predstavu, pozvati na nju elitu grada Njujorka, novinare i fotografe. Bilo bi zabavno!
NOVINAR: Gospodin Tesla je veliki ljubitelj pozorišta. On je pisac komada, reditelj i glavni glumac.
TESLA: Ne preterujmo. Ja sam samo Mađioničar na trgu zvanom planeta Zemlja.
NOVINAR: Gospoda Edison, Markoni i još mnogi drugi besnili su i pravili vam grdne štete zbog toga.
TESLA: Bile su to šale koje su oni shvatili kao nešto protiv njih. Glavne predstave su one na Čikaškom sajmu i na Pariskoj izložbi. Izvodio sam smejurije sa metalnim jajetom koje se obrće na moju komandu, oglede sa plamenim mačevima, propuštanje velikih struja kroz telo, topljenje čelične žice sopstvenom telesnom strujom. Bilo je i nepredviđenih predstava, kao ona sa zemljotresom izazvanim vibracijama. Višespratnice u kvartu su se ljuljale, pogotovo zgrada policijske stanice. Sećate li se biblijske priče o Isusu Navinu?
NOVINAR: Onome koji je, obilazeći oko Jerusalima zaposednutog neprijateljem, trubama porušio bedeme i kule toga grada?
TESLA: On je iste vibracije pretvorio u zvuk. To je ipak lepše… pozorište su i moje čuvene večeri; ljudi si smatrali za izuzetnu čast da budu pozvani na njih. Imali su kraljevsku trpezu i mogli da vide Teslina Čuda. Pravio sam mala sunca i držao ih u ruci, pleo venac vatrenih munja oko svoje glave, ili raznobojnim svetlostima koje su isticale iz mojih prstiju ukrašavao odaju. Nikada nisam ponovio neki ogled, te je goste uvek čekalo iznenađenje. Uživao sam da priređujem takve večeri, a uživao sam i kada su ih drugi meni priređivali. Posebno mi je draga ona u Londonu; posadili su me u Faradejevu naslonjaču i častili viskijem iz zaostavštine tog najvećeg među fizičarima.
NOVINAR: Je li bilo u mladosti pozorišta, gospodine Tesla?
TESLA: Jeste, ali drugačijeg. Kakva je slavna tuča izbila na brodu kojim sam putovao u Ameriku! Pre toga je bila ona još slavnija prevara austrougarske carsko-kraljevske vojske. Postao sam vojni begunac i godinu dana se krio u ličkim planinama.
NOVINAR: Šta ste radili onde čitave godine?
TESLA: Između ostalog, započeo konstrukcju Perpetuum Mobila.
NOVINAR: U te mladalačke komedije spada i kocka. Jedno vreme, kažu, toliko vas je obuzela kockarska strast da ste trošili sav novac iz roditeljske kuće.
TESLA: To, gospodine, nije bila komedija. Kocka je kosmičkog porekla, provera naklonosti izvesnih sila prema nama i otkrivanje tih sila. U njoj postoji zakon da uvek dobijate. Nažalost nisam ga otkrio.
NOVINAR: Bilo je svakako i godina daleko od igre.
TESLA: Ponovo ovde u Americi, kada sam se uhvatio sa gospodom naučnicima i profesorima. Gospodin Edison je tu prednjačio. Sa njime sam vodio Rat Struja, koji je predugo trajao. Sa jednim drugim Talijanom vodio sam rat zbog Radija. Bilo je krađa izuma i iščezlih patenata. Tu je i onaj strašni požar 1894., u kojem su nestali svi moji spisi, planovi i mašine. Gospodin Adams mi je ponudio pomoć, ali ja sam mu zahvalio i nakon pet godina stvorio sam sve iznova i podigao novu laboratoriju. Gore od toga bile su česte besparice koje su me sprečavale da radim i ostvarim ono što sam nameravao. Najgora je ipak bila ona godina kada sam, brzo po dolasku u Ameriku, kopao jarkove za kanalizaciju. Nije manje grozna bila ni sirotinja u Parizu pre toga. Toliko o tome.
NOVINAR: Gospodine Tesla, zaprepastili se Njujork time što ste vratili ček Vestinghausu na tantijeme jednog vašeg pronalaska. Izgubili ste milione dolara, a u to vreme niste imali centa u džepu.
TESLA: Gospodin Vestinghaus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imao razumevanja za moj rad i koji me je pomagao. On se tada nalazio u novčanim neprilikama, te nisam mogao da uzmem taj ček.
NOVINAR: Događalo se da ste bili bogati, a niste stekli ni kuću ovde.
TESLA: Novac mi je bio potreban kako bih radio na novim pronalascima. Osim toga, kad god sam mogao, pomagao sam prijateljima i ljudima iz mog zavičaja.
Nastaviće se
