131
Poglavlje 2
PRIVLAČNOST NAPORNOG
Izlaganje 2. januara 1975. u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Ono što ste govorili o Heraklitu, Hristu i Zenu izgleda slično učenjima dečjeg vrtića u poređenju sa Patanjđalijem. Heraklit, Hrist i Zen čine da završni korak izgleda blizak; Patanjđali čini da čak i prvi korak izgleda gotovo nemoguć. Izgleda da su zapadnjaci, kao mi, teško počeli da shvataju obim rada koji treba uložiti.
Lao Ce kaže: “Ako se Tao-u ne bi smejali, to ne bi bio Tao.” A ja bih želeo da vam kažem: Ako me pogrešno ne shvatite, vi nećete biti vi. Vi ste prinuđeni pogrešno da shvatite.
Vi niste razumeli šta sam ja govorio u Heraklitu, Hristu i Zenu; a ako ne možete razumeti Heraklita, Zen i Isusa, onda nećete moći da razumete ni Patanjđalija.
Prvo pravilo za razumevanje jeste da to ne može da se upoređuje. Kako možete porediti? Šta vi znate o unutarnjem stanju Heraklita ili Bašoa, Bude, Isusa ili Patanjđalija? Ko ste vi da upoređujete? – jer poređenje je procenjivanje. Ko ste vi da sudite? Ali um želi da sudi, jer se u prosuđivanju um oseća superiornim. Postajete sudija; vaš ego se oseća vrlo, vrlo dobro. Hranite ego. Kroz ocenjivanje i upoređivanje vi mislite da znate.
Oni su različiti tipovi cvetova – neuporedivi. Kako možete uporediti ružu sa lotosom?
Ima li ikakve mogućnosti da se upoređuju? Ne postoje mogućnosti jer oboje su različiti svetovi. Kako možete upoređivati mesec sa suncem? Ne postoji mogućnost. Oni su različite dimenzije. Heraklit je divlji cvet; Patanjđali je kultivisana bašta. Patanjđali će biti bliži vašem intelektu, Heraklit bliži vašem srcu. Međutim, kako idete dublje, razlike se gube. Kada vi sami započnete da cvetate, onda novo razumevanje sviće u vama – razumevanje da se cvetovi razlikuju u svojoj boji, oni se razlikuju u svom mirisu, oni se razlikuju u svom obliku i imenu.
Ali u cvetanju oni se ne razlikuju. Cvetanje, fenomen da su oni procvetali, isti je.
Heraklit je, naravno, drugačiji; mora da bude. Svaka individua je jedinstvena; Patanjđali je drugačiji. Ne možete ih staviti u istu kategoriju. Ne postoje pregrade gde ih možete strpati, kategorizovati ih. Ali kada i vi procvetate, onda ćete razumeti da cvetanje je isto bilo da je cvet lotos ili ruža – nema razlike. Unutarnji fenomen energije koja se time slavi je isti.
Oni govore različito; oni imaju različite obrasce uma. Patanjđali je naučni mislilac. On je gramatičar, lingvista. Heraklit je divlji pesnik. On ne brine o gramatici, jeziku i formi. A kada kažete, da slušajući Patanjđalija, osećate da Heraklit, Bašo i Zen izgledaju detinjasto, učenja iz dečjeg vrtića, vi ne kažete ništa o Patanjđaliju ili Heraklitu, vi govorite o sebi.
Kažete da ste osoba orijentisana na um.
Patanjđalija možete razumeti; Heraklit vam jednostavno izmiče. Patanjđali je mnogo čvršći, ozbiljniji. Možete ga dohvatiti i razumeti. Heraklit je oblak, ne možete ga uopšte uhvatiti. Patanjđalija možete ‘uhvatiti i za glavu i za rep’; on izgleda racionalan. Šta ćete učiniti sa Heraklitom, sa Bašoom? Ne, jednostavno oni su suviše iracionalni. Razmišljanjem o njima, vaš um postaje apsolutno nemoćan. Kada iskažete takve stvari kao poređenja, ocene, vi govorite nešto o sebi – ono ko ste vi.
Patanjđali može biti shvaćen; nema sumnje u to. On je apsolutno racionalan, može da se sledi, nema problema s tim. Sve njegove metode rada mogu da se sprovedu jer vam on objašnjava kako, a ‘kako’ uvek je lako razumeti. Šta da se čini? Kako da se čini? On vam daje načine izvođenja.
Pitajte Bašoa ili Heraklita šta da radite, oni će jednostavno reći da nema ništa da se čini. Onda ste izgubljeni. Ako nešto treba da se učini vi možete to uraditi, ali ako ništa ne treba da se čini, vi ste izgubljeni. Vi ćete i dalje nastavljati da pitate, opet i opet, “Šta da uradim? Kako da uradim? Kako da postignem ovo o čemu vi govorite?”
Oni govore o onom najvišem ne kazujući o putu koji vodi do toga. Patanjđali govori o putu, nikada ne govoreći o cilju. Patanjđali se bavi sredstvima, Heraklit sa ciljem. Cilj je misteriozan. To je poezija; to nije matematičko rešenje. To je misterija. Ali staza je naučna stvar, tehnika, znati kako; to vas privlači. Ali ovo pokazuje nešto o vama, ne o Heraklitu ili Patanjđaliju. Vi ste osoba orijentisana na um, osoba orijentisana na glavu. Pokušajte da uvidite ovo. Ne upoređujte Patanjđalija i Heraklita. Jednostavno pokušajte da vidite stvar – da ona pokazuje nešto o vama. Ako ona pokaže nešto o vama, vi nešto možete uraditi.
Nemojte misliti da znate šta je Patanjđali i šta je Heraklit. Ne možete razumeti čak ni običan cvet u bašti, a oni su najviše rascvetavanje samog postojanja. Dok ne procvetate na isti način, nećete biti sposobni da razumete. Ali možete porediti, možete suditi, a kroz prosuđivanje propustićete celu suštinu.
Dakle, prvo pravilo razumevanja je nikada ne ocenjivati. Nikada ne procenjujte i nikada ne upoređujte Budu, Mahaviru, Muhameda, Hrista, Krišnu; nikada ne upoređujte! Oni postoje u dimenziji izvan poređenja, a šta god da znate o njima zaista je ništa – samo fragmenti. Vi ne možete imati totalno razumevanje. Oni su toliko iznad. Zapravo, vi jednostavno vidite njihovu refleksiju u ogledalu svog uma.
Vi niste videli mesec; videli ste mesec odražen u jezeru. Niste videli realnost; jednostavno ste videli odraz; a odraz zavisi od ogledala. Ako je ogledalo manjkavo, odraz je različit. Vaš um je vaše ogledalo.
Kada kažete da Patanjđali izgleda vrlo velik, i učenje je vrlo veliko, vi jednostavno govorite da ne možete uopšte razumeti Heraklita. A ako ga ne možete razumeti, to jednostavno pokazuje da je on više iznad vas nego što je Patanjđali. Barem možete razumeti ovoliko – da izgleda da Patanjđali jeste težak. Sada me sledite pažljivo. Ako je nešto teško, vi se možete latiti toga. Ma koliko da je teško, možete prionuti! Nužan je mnogo veći napor, ali se to može uraditi.
Heraklit nije lak; on je jednostavno nemoguć. Patanjđali je težak. Teško možete razumeti, možete nešto učiniti, možete uložiti svoju volju u to, svoj napor, svu svoju energiju, možete učiniti nešto, i to može biti rešeno. Teško može biti učinjeno lakim, mnogo suptilnije metode mogu biti otkrivene. Ali šta ćete učiniti sa nemogućim? Ono se ne može učiniti lakšim. Ali vi možete obmanuti sebe. Možete reći da nema ničega u tome, to je učenje dečjeg vrtića, a vi ste tako odrasli, pa to nije za vas; to je za decu, ne za vas. Ovo je trik uma da se izbegne nemoguće, jer vi znate da to nećete moći da rešite.
Stoga je jedini najlakši smer jednostavno reći: “To nije za mene; to je ispod mene – učenje dečjeg vrtića,” a vi ste odrasla, zrela osoba. Vama treba univerzitet; vama ne treba škola dečjeg vrtića. Patanjđali vam odgovara, izgleda vrlo težak, može biti odgonetnut. Nemoguće ne može biti razrešeno.
Ako želite da razumete Heraklita, ne postoji način izuzev da potpuno odbacite svoj um. Ako želite da razumete Patanjđalija, postoji postepen put. On vam daje korake koje da činite; ali zapamtite, on će vam na kraju, konačno takođe reći: “Odbacite um.” Ono što
Heraklit kaže na početku, on će reći na kraju, ali na stazi, celim putem, vi ćete biti obmanuti da je proces lakši. Na kraju on će reći istu stvar, ali ipak će tada biti razumljiv jer vas on izgrađuje i usavršava, a skok ne izgleda kao skok kada imate korake.
Upravo je ovakva situacija: Heraklit vas dovodi do ambisa i kaže “Skoči!” Vi gledate dole; vaš um jednostavno ne može da shvati šta on govori. To izgleda samoubistveno. Ne postoje koraci. Pitate, “Kako”? On kaže: “Ne postoji kako, jednostavno skoči. Šta će ti ‘kako’?” Jer ne postoje koraci, stoga ‘kako’ ne može biti objašnjeno. Vi jednostavno skočite, a on kaže: “Ako ste spremni ja vas mogu gurnuti, inače nema drugih metoda.” Ima li ikakve metode da se skoči? Skok je iznenadan, nagao. Metode postoje kada je to postepen proces.
Nalazeći da je to nemoguće, vi se okrećete od toga. Ali da biste utešili sebe da niste takav slabić, vi kažete: “Ovo je za decu. Ovo nije dovoljno teško.” Ovo nije za vas.
Patanjđali vas dovodi do istog ambisa, ali on je načinio korake. On kaže: korak po korak. To privlači! Možete razumeti. Matematika je jednostavna; preduzmite jedan korak onda drugi. Ne postoji skok. Međutim, zapamtite, pre li kasnije on će vas dovesti do tačke odakle morate skočiti. Korake je on kreirao, ali oni ne dovode do dna – samo do sredine, a dno je još daleko, možete tačno reći da je to ambis bez dna.
Dakle, koliko koraka vi načinite ne pravi razliku. Ambis ostaje isti. On će vas voditi devedeset devet koraka, i vi ste vrlo srećni – kao da ste prešli ambis, i sada se dno približilo.
Ne, dno ostaje isto onoliko udaljeno kao pre. Ovih devedeset devet koraka samo su obmana vašeg uma, samo da vam pruže tehniku, ‘kako’. Onda pri stotom koraku, on kaže, “Sada skoči!” A ambis ostaje isti, razmak je isti.
Nema razlike jer bezdan je beskonačan, Bog je beskonačan. Kako možete sresti njega postepeno? Ali ovih devedeset devet koraka će vas obmanuti. Patanjđali je mnogo lukaviji.
Heraklit je nevin; on vam jednostavno kaže: “To je to; ambis je ovde. Skoči!” On vas ne nagovara; on vas ne zavodi. On jednostavno kaže: “To je to. Ako želite da skočite, skočite; ako ne želite da skočite, odlazite.”
A on zna da je beskorisno da se načine koraci, jer čovek na kraju mora da skoči. Ali ja mislim da će za vas biti dobro da sledite Patanjđalija jer vas on postepeno zavodi. Vi preduzmete barem jedan korak, onda drugi korak postaje lakši, onda treći. A kada ste preduzeli devedeset devet koraka, teško će biti da se vratite natrag, jer onda će to izgledati apsolutno protiv vašeg ega da se vratite natrag; jer onda će se čitav svet smejati, a vi ste postali tako veliki mudrac, a vraćate se natrag u svet! Postali ste takav maha-yogi – veliki jogi, i zašto se vraćate natrag? Sada sve uhvaćeni, i ne možete se vratiti natrag.
Heraklit je jednostavan, nevin. Njegovo učenje nije škola iz dečjeg vrtića, ali on jeste dete – to je u redu, nevin kao dete, takođe i mudar kao dete. Patanjđali je lukav, bistar, ali Patanjđali će vam odgovarati više jer vama je potreban neko ko vas može voditi lukavim putem do tačke odakle se ne možete vratiti natrag. To postaje jednostavno nemoguće.
Gurđijev je imao običaj da kaže da postoje dva tipa majstora: jedan je nevin i jednostavan, drugi je lukav, oštrouman. On sam je rekao: “Ja pripadam drugoj kategoriji.”
Patanjđali je izvor svih lukavih majstora. Oni vas vode do vrta ruža, a onda, iznenada, ambis.
I vi ste uhvaćeni u takvom zahvatu svog vlastitog delanja, da se ne možete vratiti natrag. Vi ste meditirali, ostavili ste svet, odrekli se žene i dece. Godinama ste radili asane (joga položaje), meditirali, i stvorili ste takvu jednu auru oko sebe da su vas ljudi poštovali. Milioni ljudi su gledali u vas kao u boga, a sada dolazi ambis. Sada upravo da biste se spasli morate skočiti, samo da biste sačuvali svoj ugled. Gde da odete? Sada ne možete otići. Buda je jednostavan, Patanjđali je lukav. Sva nauka je lukavost, veština. Ovo treba da se razume, i ja to ne govorim ni u kakvom pogrdnom i omalovažavajućem smislu, zapamtite; ja ne osuđujem. Sva nauka je lukavost!
Osho
