Sa zadovoljstvom vas obavještavamo da je po drugi put otvoren regionalni konkurs za kratku priču – Biber. Tema konkursa je pomirenje u kontekstu zaostavštine ratova i nasilja u zemljama bivše Jugoslavije, posebno od 1991. godine (odnosno 2001. godine**). Pozivamo autorke i autore koji pišu na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom ili srpskom jeziku da nam pošalju svoje priče. Poziv se odnosi na afirmisane autorke i autore, kao i na one koji nisu do sada objavljivali.
Konkurs je otvoren do 14. 06. 2017.
Autori/ke tri najbolje priče biće nagrađeni novčanim nagradama:
1. nagrada 800 evra
2. nagrada 600 evra
3. nagrada 400 eura.
Najmanje dvadeset izabranih radova biće objavljeno u višejezičnom zborniku.
Žiri čine Tatjana Gromača, Faruk Šehić i Kim Mehmeti. Konkurs organizuje Biber tim Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.
Odluka žirija biće objavljena do 30.10.2017.
(Proces donošenja odluke traje relativno dugo zbog potrebe da se veliki broj priča prevodi.)
** Odnosi se na oružane sukobe u Makedoniji 2001. (februar/veljača 2001.- novembar/studeni 2001.)
O temi
Pomirenje nije popularan termin, jer se najčešće poistovjećuje sa konceptom oprosta ili sa idejom da treba sve zaboraviti i okrenuti se budućnosti. Duboko vjerujemo da je nemoguće zaboraviti užase gubitka, patnje i nepravde koje su ljudi pretrpjeli.
Međutim, ako pomirenje razumijemo kao odustajanje od mržnje, kao traženje načina da se dođe do pravde, ali tako da se nad drugim u tom traganju ne čini nepravda, kao šansu da izgradimo izvjesniju, bezbjedniju i slobodniju budućnost za sve, onda smatramo da je to nešto što nam je prijeko potrebno. Stoga želimo da pozovemo autorke i autore da na nov i kreativan način razmišljaju o pomirenju i da nas inspirišu pričama koje prevazilaze postojeće predrasude i ušančena neprijateljstva, pričama koje pomijeraju granice. I da time možda daju potreban poticaj našim društvima.
Molimo vas da o ovom konkursu obavijestite one za koje smatrate da bi bili zainteresovani.
Unaprijed se radujemo odzivu!
Biber tim i Centar za nenasilnu akciju
biber@nenasilje.org
Pravila i uslovi konkursa
Na konkurs se prijavljuje isključivo elektronskim putem, preko prijavnog formulara na dnu ove stranice.
Tema je pomirenje nakon ratova u postjugoslovenskim kontekstima.
Autorke i autori mogu poslati najviše dvije kratke priče.
Priča ne smije biti duža od 9.000 karaktera (sa razmacima).
Priča treba da bude napisana na albanskom, makedonskom, bosanskom, crnogorskom, hrvatskom i srpskom jeziku (podrazumijevaju se i drugi nazivi jezika iz ove jezičke grupe, kao npr. srpskohrvatski) i potpisana šifrom. Dokument u kome se nalazi priča nazvati po naslovu priče.
Priča ne smije biti ranije objavljivana, integralno ili u sklopu neke veće cjeline.
Konkurs se zatvara 14. 06. 2017.
Učešćem na konkursu autorke i autori su saglasni da njihova priča, ako uđe u uži izbor, bude objavljena u Biber zbirci.
Ukoliko priča ne ispunjava uslove konkursa, moraćemo da je diskvalifikujemo.
O Biber timu
Mi smo književno-aktivistička ekipa okupljena oko ideje da umetnost može inspirisati društvenu promenu. Pokrenule smo Biber jer verujemo da književnost koja je svesna konteksta u kojem nastaje ima potencijal da interveniše u tom kontekstu – da utiče i da menja, da nam svima da malo nade, a time i šansu.
Aleksandra Bogdanovska
Davorka Turk
Fllanza Jusufi
Ivana Franović
Katarina Milićević
ZLOČIN
Prošlo je jako puno vremena pa nije ni čudo kako se u prvi mah nisu prepoznala dva toliko bliska prijatelja. Čak se i ne bi moglo reći da su više bliski uzimajući da ni pismom reči nisu razmenili možda punih dvadeset godina.
Sada je već neko drugo vreme…
Obojica veruju da žive u različitim državama, veruju da govore različitim jezicima i da svako ima svog boga koji je jedini isitinit i pravedniji od svih ostalih bogova.
Stajahu tako ispred samog ulaza dvoranu na Studentskom trgu i načas srdačno a načas oprezno nešto razgovorahu.
Prođe neko vreme kratkih pozdrava i dužih pogleda i odmeravanja, pa se razgovor nastavi dalje.
– Otkud ti ovde, kako si, imaš porodicu? – upita prvi stiskajući rame ovom drugom, po svemu sudeći gostu.
– Imam. – odgovori ovaj – Imam sina.
– A kako majka, otac?
– Izginuli u ratu. Ubiše ih ovi tvoji! – nevoljnim glasom sa nekom pritajenom zlobom i lošom slutnjom u očima reče došljak.
Nasta tajac koji kroz par trenutaka prekide došljak.
– Znaš, krivi ste za rat. Mnogo ste patnji i bola naneli. Neće to ni lako ni brzo moći da se zaboravi. A utehe, nje nema…
– A vidiš meni ženu, kada sam bežao, ubiše ovi tvoji. Ostade mi dete u naručju, a još ni na noge nije stalo. Ko je onda kriv…? – ne želeći da nastavi ovakav razgovor domaćin samo kratko odmahnu rukom pa reče:
– Ode i ona svojim putem u svet. Studira muziku, a ja opet sam…
Došljak je ćutao, nevoljno sklanjajući pogled a zatim skoro nečujno progovori:
– Žao mi je…
Onda zagrnu kaput i pohita žurno i bez pozdrava u dvoranu.
Nije prošlo puno a koncert je počeo. U glavama dva bivša prijatelja trajaše jako kratko. Odjeci nenadanog i lošeg susreta behu toliko jaki da su skoro sasvim odvlačili pažnju od svega čarobnog i divnog što se u dvorani dešavalo.
Skoro pa pri samom kraju iz grupe muzičara izvukoše se dvoje solista. Mladić plavih očiju i krotkog pogleda i predivna devojka duge crne upletene kose svezane u punđu.
Počeli su da sviraju a dva bivša prijatelja najednom se zainteresovaše i pažljivo ih posmatrahu mereći svaki njihov pokret i svaki ton. Na kraju nastupa mladić uze devojci ruku i zajedno se pokloniše publici.
Kroz par trenutaka kada, ne sasvim, utihnu aplauz, behu predstavljeni… U tom se dvojica skamenjeno pogledaše.
Na bledim njihovim licima zalepiše se zvuci upravo odsvirane arije. Publika se podiže a oni ostadoše na svojim mestima…
Ivan Sokač
Beograd
(priča za konkurs “Biber 2017”)