Senka sećanja pred put.
Strah se gnezdi u grlu.
Kao da ništa u ruci nemaš,
a toliko breme godinama vučeš.
Retko se okreneš.
Samo kad noć ranije
u tvoju ulicu skrene
tada znaš:
to je dete tvoje nerođeno,
male stope u travi,
a ispred –
kao da ništa u ruci nemaš
možda senku ptice
na bledom ramenu
Jasna Đurđić