Početak nove staze
6. januara 1975. u Buddha dvorani.
Pitanje prvo:
Da li vi primate uputstva od nekog majstora majstora?
Ja nisam ni na jednoj drevnoj stazi, stoga nekoliko stvari treba razumeti. Ja nisam kao Mahavira koji je bio poslednji iz duge serije tirthankara56, dvadeset četvrti – on je bio dvadeset četvrti. U prošlosti dvadeset troje su postati majstori majstora, bogovi, na istoj stazi, istoj metodi, istom načinu života, istoj tehnici.
Prvi je bio Rišab a poslednji Mahavira. Rišab nije imao nikoga iz prošlosti da se ugleda na njega. Ja nisam kao Mahavira, već kao Rišab. Ja sam početak tradicije, ne završetak. Mnogi će dolaziti na istu stazu. Dakle je ne mogu tražiti uputstva ni od koga; to nije moguće. Tradicija se rađa, a zatim umire, upravo kao što se osoba rađa i umire. Ja sam početak, ne završetak. Kada je neko u sredini serija ili na završetku, on dobija instrukcije od majstora majstora.
Koji je razlog zašto ja nisam ni na jednoj stazi? Radio sam s mnogim majstorima, ali nikada nisam bio sledbenik (učenik). Ja sam bio lutalica, lutajući kroz mnogo života, uzduž i popreko prolazeći kroz mnoge tradicije, bivajući sa mnogim grupama, školama, metodama, ali nikada ne pripadajući nikome. Bio sam priman s ljubavlju, ali nikada nisam bio deo – većinom gost, na noćnom boravku. Zbog toga sam naučio tako mnogo. Ne možete naučiti na jednoj stazi tako mnogo; to je nemoguće.
Ako se krećete na stazi, vi znate sve o tome ali ništa o nečemu drugom. Celo vaše biće je apsorbovano u tome. To nije bio moj put. Ja sam bio kao pčela koja leti od jednog cveta do drugog cveta, sakupljajući mnogo različitog polena. Zbog toga mogu biti lako u zenu, mogu biti lako sa Isusom, mogu biti lako sa Jevrejima, mogu biti bez ustezanja sa muslimanima, mogu biti lako sa Patanjđalijem – sa različitim putevima, ponekad dijametralno suprotnim.
Ali, za mene, skrivena harmonija postoji. Zbog toga ljudi koji slede jednu stazu nisu sposobni da me razumeju. Oni su jednostavno zbunjeni. Oni znaju posebnu logiku, poseban obrazac. Ako se stvar uklapa u njihov obrazac, to je u redu. Ako se ne uklapa, to je pogrešno.
Oni imaju vrlo ograničen kriterijum. Za mene, kriterijumi ne postoje. Zato što sam bio s tako mnogo obrazaca, ja mogu biti lako svuda. Niko nije tuđ meni i ja nikome nisam stranac. Ali ovo stvara problem. Ja nisam stranac nikome, ali svako postaje stranac meni – mora da bude tako.
Ako ne pripadate nekoj određenoj sekti, onda svako misli kao da ste neprijatelj.
Hindusi će biti protiv mene, hrišćani će biti protiv mene, Jevreji će biti protiv mene, đaini će biti protiv mene, a ja nisam ni protiv koga. Zato što ne mogu da nađu svoj obrazac u meni, biće protiv mene.
A ja ne govorim o obrascu, nego o dubljem uzorku koji obuhvata sve obrasce. Postoji jedan obrazac, drugi obrazac, pa opet drugi obrazac, milioni uzoraka. Ali svi obrasci počivaju na nečemu skrivenom ispod, koje je obrazac obrazaca – skrivena harmonija. Oni ne mogu izgledati kao to, ali takođe nisu pogrešni. Kada živite s određenom tradicijom, određenom filozofijom, određenim načinom gledanja na stvari, postajete usklađeni s tim.
Na taj način ja nisam bio usklađen ni sa kim – bar ne toliko da bih mogao postati deo njih. U izvesnom smislu to je nesreća, ali u drugom smislu to se pokazalo kao blagoslov.
Mnogi koji su radili sa mnom postigli su oslobođenje pre mene. To je bila nesreća za mene. Ja sam oklevao i oklevao u pozadini, jer nikada nisam delovao potpuno ni sa čim, kretao sam se od jednog do drugog.
Mnogi koji su započeli sa mnom, postigli su ostvarenje. Čak i nekoliko njih koji su počeli posle mene, uspeli su pre mene. To je bila nesreća, ali u drugom smislu je to bio blagoslov jer sam upoznao svaku kuću. Možda ne pripadam nijednoj kući, ali sam kod kuće svuda. Zbog toga nisam dobio majstora majstora – nikada nisam bio sledbenik određenog majstora. Da biste bili vođeni od majstora majstora, morate biti učenik određenog majstora.
Onda ste vi kao auto; bivate usmereni. Onda znate jezik. Tako ja nisam bio usmeravan ni od koga nego pomagan od mnogih. Treba shvatiti razliku: nisam usmeravan, ne primam nikakve zapovesti, “Uradi ovo ili ne radi ono,” nego sam pomagan od mnogih.
Đaini možda ne osećaju da im pripadam, ali Mahavira oseća, jer svakako on može videti obrazac obrazaca. Sledbenici Isusa možda neće moći da me razumeju, ali Isus može.
Dakle meni pomažu mnogi. Zbog toga mi dolaze mnogi ljudi različitog porekla. U ovo vreme nigde na zemlji ne možete naći takav skup. Ima Jevreja, hrišćana, muslimana, hindusa, đaina, budista, iz celog sveta. A više i više će uskoro dolaziti.
To je pomoć od mnogih majstora. Oni znaju da ja mogu biti koristan njihovim sledbenicima; oni će ih slati mnogo više – ali bez instrukcija, jer ja nikada nisam primao instrukcije ni od kog majstora kao sledbenik. Sada takođe nema potrebe za to. Samo pomoć, a to je bolje – osećam veću slobodu. Niko ne može biti tako slobodan kao što sam ja.
Jer ako primate uputstva od Mahavire, ne možete biti slobodni kao što sam ja. Đain mora da ostane đain. On mora nastaviti da govori protiv budizma, protiv hinduizma. On mora to, jer je to borba mnogih obrazaca i tradicija. A tradicije moraju da se bore ako žele da prežive. Radi sledbenika one moraju biti sklone raspravljanju; moraju reći: “To je pogrešno,” jer samo onda sledbenik može osećati: “Ovo je ispravno.” Naspram pogrešnog, sledbenik oseća da je ispravan.
Sa mnom vi ćete biti u neprilici. Ako ste upravo ovde sa svojim intelektom, vi ćete biti zbunjeni. Poludećete jer ovog momenta ja kažem nešto, a sledećeg momenta to poričem; jer ovog momenta sam govorio o jednoj tradiciji, a drugog momenta o drugoj. Ponekad ne govorim ni o jednoj tradiciji; govorim o meni. Onda vi to ne možete naći nigde, ni u jednom spisu.
Inače meni je pomognuto, a pomoć je lepa jer po svoj prilici ja je neću slediti. Ja nisam prisiljen da je sledim. To zavisi od mene. Pomoć je data neuslovljeno. Ako osećam da želim da je koristim, ja ću je koristiti; ako ne osećam potrebu ja je neću koristiti. Nemam obavezu ni prema kome.
Ali ako postanete jednog dana prosvetljeni, onda je možete primati. Ako nisam u telu, onda možete primati instrukcije od mene. Ovo se uvek dešava prvoj osobi, kada tradicija započne. To je početak, rođenje, a vi ste blizu procesu rađanja. Najlepše je kada se nešto rodi, jer je to najživlje. Ubrzo, kako dete raste, ono dolazi sve bliže i bliže smrti. Tradicija je najsvežija kada se rodi. Ona ima svoju vlastitu neuporedivu, jedinstvenu lepotu.
Ljudi koji su slušali Rišaba, prvog đainskog tirthankaru, imali su različite kvalitete. Kada su slušali Mahaviru, tradicija je bila hiljadama godina stara. Bila je na ivici umiranja. Sa Mahavirom, ona je umrla.
Osho
