Rejmon Keno je ispod hotelskog kreveta našao časopis – Nadrealistička revolucija, broj 2. U njemu je pročitao, a onda i prepisao sledeću izjavu:
Izjava od 27. Januara 1925
- Mi nemamo šta da tražimo od literature. Ali sasvim smo sposobni da se u slučaju potrebe za njom poslužimo kao i svi drugi.
- Nadrealizam nije neki novi ili lakši način izražavanja, a nije čak ni nekakva metafizika poezije. On je sredstvo za potpuno oslobođenje duha i svega što je duhu srodno.
- Mi smo čvrsto odlučili da izvedemo jednu određenu revoluciju.
- Spojili smo riječ nadrealizam sa riječju revolucija jedino da bismo ukazali na nezainteresovani, nezavisni i sasvim beznadni karakter te revolucije.
- Ne pretendujemo da bilo šta promijenimo u zabludama ljudi, ali mislimo da ćemo im dokazati krhkost njihovih misli, kao i to na kakvim su nemirnim temeljima, na kakvim pukotinama podigli svoje kuće.
- Upućujemo društvu ovo svečano upozorenje. Neka pripazi na svoja zastranjenja, na svaki pogrešan korak svog duha, mi ga nećemo promašiti…
- Mi smo specijalisti za pobunu. Nema nijednog sredstva za akciju koje u slučaju potrebe nijesmo kadri da upotrebimo.
Nadrealizam nije nekakva poetska forma.
On je krik duha koji se okreće sebi samom, čvrsto riješen da očajnički smrvi sve što ga sputava.
A u slučaju potrebe učiniće to i sasvim opipljivim čekićima.
Keno pomisli – kada su ovo pisali, ja sam bio u Maroku, u vojsci.
