Mnogo, bre, ti Srbi hoće da su Srbi, bre! Prekardašilo je to njihovo, da oprostite, srpčenje, bre… Kao da je, bre, važno biti Srbin, bre. Budi ti čovjek, bre, samo druge nacionalnosti, bre, i sve će, bre, biti u redu, bre…
Kome je još do toga da bude nekakav Srbin, bre…Moderna su vremena i svi moderni narodi i moderna, da kažemo, čeljad, bre više nijesu Srbi, bre, nego nešto mnogo podnošljivije i modernije, bre…
I samo tim Srbima, bre, to još uvijek nije jasno, bre. No, dobro, bre, izabrali su tako bre, da se srpče i da u srpčenju prolaze njihovi dani, bre…
A što se više srpče, to ih je sve manje, bre, a iako ih je sve manje bre, kao da ih je sve više, bre, nekako su postali teško podnošljivi, remetilački faktor, bre…
Manje ih je, a previše ih je, to je protivno logici, bre, ali valjda su i oni takvi, bre, ne uklapaju se u logiku i druge suvremene discipline, bre…
Hajde, de, ta Šumadija bre, ti njihovi brežuljci, vinogradi i oplenci, bre i ti njihovi sabori i vašari, opančići i jelečići, volovi, bre na ražnju bre, kao da smo u kamenom ili volovskom dobu, bre i da shvatim bre, ali kakve to veze ima sa nama ovamo i sa nama onamo, bre…
Kad si, bre, ovamo, bre, vidio neku volinu na ražnju bre, i ko bi to, bre, ovamo pojeo bre, i one rogove bre, kad vidim bre, i one krstove, bre, pa to je čisti primitivizam, bre. Volovi, krstovi, rogovi, duvan-čvarci, zlatne medalje, kavurme-podriguše, nebeska carstva i zemaljske bačvice, sačuvaj me, bre, kao što bi oni rekli, bre, Bože, bre…
Kažem im ja onako europski pomirljivo, bre, budi ti, bre Srbin, bre tamo u toj tvojoj Šumadiji, bre, samo što dalje od mene, bre. Okreći, bre, te volove, bre, pokrkaj, bre i te rogove, ako hoćeš, bre, cmakaj krstove i pjevaj patriotske tužbalice, bre, tvoja stvar…
Mada, stranče, bolje bi ti bilo, bre, da smanjiš doživljaj, bre, i da se manje, sa oproštenjem, srpčiš, bre. Vašar je vašar, bre, a život je negdje drugdje, bre.
I bolje bi bilo, bre i toj takozvanoj Šumadiji, bre, da bude malo manje srpska, bre, i da se dozove pameti, bre, da skine volove sa ražnja bre i da za promjenu zapne sa volovima u brazdu, bre…
Ali džaba, tamo njima priča, bre, kad te on, da oprostiš, bre, kobajagi sluša, bre, pa te onda, kad mu okreneš leđa, bre, pošteno prekrsti i isrpči, bre…
Budi ti, kao što rekoh, bre, Srbin negdje tamo, bre, gdje te niko ne vidi i ne čuje, srpči se tamo, bre, od jutra do sjutra, bre, namazohiši se i najecaj se do mile volje, bre, niko ti ne brani. Ali šta ćeš, bre, ovamo, bre, među moderne građane, bre, kad ti tu, kao i što sam znaš, bre, nikada nije ni bilo mjesto, bre…
Srbin, bre, na primjer, bre, u Montenegru, bre, pa kako to može, bre, kad ti je jasno da ne može, bre. Mislim, može, bre, za svakog kod nas ima mjesta, bre, ali ne može i jare i pare, bre. Hoćeš da se srpčiš, bre i da se usput malo montenegrišeš, pa ne može to, bre…
Dozvoljeno ti je, bre, da budeš šta hoćeš, bre, a ti si baš, bre, izabrao da budeš baš ono što se nigdje osim tamo pored ražnja ne dozvoljava, bre. Uozbilji se, bre, i budi normalan, bre, pa onda dođi, bre i prihvatićemo te, bre, kao najrođenijeg, bre…
Đavo nosio, jezik, bre, svi se ovdje, bre, razumiju, bre, a ti zapeo bre, da zboriš na srpskom, bre i da se ćirilicom indeksiraš bre, a znaš i sam, bre, da to ni u Beogradu, bre, više niko ne zarezuje, bre…
Izabrao si, bre, da te niko ne razumije, bre, pa se čudiš, bre, što niko ne zna, bre, ni šta pričaš, bre, ni šta pišeš, bre, bre…
Nauči, bre, neke stvari, bre, potpiši se, bre, ispod naše priznanice, bre, bre, i živi kao sva priznata čeljad, bre. Ako ne možeš desnom, nauči da se makar potpišeše lijevom, bre, i sve će ti poći na bolje, bre…
Hvala nama, bre, ovakvima kakvi smo, bre, pa vas je sve manje, bre, iako se ponekad čini da vas je sve više, što vas je manje, bre. Ali i to će proći, bre i svešćete se vi, bre, na podnošljivu mjeru, bre. A podnošljivo je da vas ne bude, bre, kad nećete da vas ima, bre. Sami ste, bre krivi, što nećete kako treba, nego kako vi hoćete, bre…
Niko vas, bre, ne voli, bre, da li ste se zapitali zbog čega, bre? Svi normalni kažu, bre, daleko im lijepa kolibica bre, pošto im kuća ni ne treba, bre, kad ne umiju da žive pristojno i prostrano, bre…
A opet vas je, nekako previše, bre. A taman smo se ponadali, bre…
I kad vas istjeraju bre i iz Beograda bre, vi ćete, kakve smo sreće, bre, doći na Cetinje, bre…
Što li ste zapeli za nas, bre, kad nemamo ništa zajedničko bre, osim ovoga- bre, koje nema ništa sa vama, bre…