Tako vas nazivaju. Onako kuloarski. Uz neku dobru funkcionersku džibru koja se loče na elitističkim druženjima prvih džibera ovog džiberaja…
Tako vas prepoznavaju i prebrojavaju u svojim anketama, pod kategorijom: sigurni glas.
Tako vas doživljavaju raspojasani u svojoj bahatosti i džiberluku dok proslavljaju još jednu poraznu pobjedu zahvaljujući vama…
Tako vas opisuju sladeći se sopstvenim nesojlukom i vašim primitivizmom i kukavičlukom koji ih je trajno ustupčio iznad glasačkog stada…
Ne morate mi vjerovati na riječ, ali to vam je tako. I s tim nemam ništa, osim potrebe da razvalim tor ili ga makar preskočim kako bi spasao ovo malo duše…
Broje vas kao marvu, mjere vas kao marvu, vode vas kao marvu, gomilaju vas kao marvu…
Provjeravaju vam dužinu i oštrinu rogova, kad im treba ratobornije krdo.
Broje vam zube, premjeravaju rep…
Pregledaju kopita i papke, procjenjuju im tvrdoću i upotrebnu vrijednost…
Tetoše vam i goje biračku snagu i skopost kad procijene da ste posustali…
Ako se uzjogunite, pritegnu lanac na kom ste vezani…
Ako mnogo pritegnu vezu, maličak je olabave, pa vas natjeraju da slavite sveto ime slobode…
Svi po naučenoj komandi bučno i burno proslavljate slobodu dugoga lanca u vašim gradskim i mjesnim oborima…
Obori vam se zovu odbori ne bi li sve bilo u skladu sa eurounijatskim demokratskim standardima…
Zobnice nikada nijesu punane, već poluprazne- da se ne razmazite u berićetu…
Kad vam pripune zobnice, znate da dolazi pazarni dan koji zovete veliki praznik ne bi li i to bilo u skladu sa svim poveljama i deklaracijama cjelokupnog naprednog čovječanstva…
Kad zatreba- prodaju vas, kad ustreba- poklanjaju vas, u ime viših pazarnih interesa koji se zovu državni interesi, a u skladu sa najvišim stepenom suverenističkog neprikosnovenog dostojanstva…
Izvedu vas iz obora-odbora ne bi li se kad otopli nagledali visokog plavog neba i nasitili zelene trave u slavu prvog pastira i ostalih čobana…
Drže vas u pripravnosti jer nikada se ne zna da li je u blizini krvolok-vuk koji vam lako može doći glave…
Plaše vas krvolokom-vukom iz strašne velikoserbske bajke i tako vam kradu podaničke ne dane…
Pričaju vam napredne bajke o dobrim stadima punim dostojanstva i slobodarstva i premudrom neustrašivom pastiru koji sve daje za svoje stado, za svoje krdo, za čopor svoj…
Daju vam sve osim slobode i dostojanstva jer toga imate i previše…
Ako se u trenucima strašnog oborskog prosvećenja zapitate šta je to sloboda i kako li to izgleda dostojanstvo, zatuku vam roščiće, prikrate vam rep, pritegnu vam lanac…
A zobnica ostaje prazna…
I ta praznina je najstrašnija praznina i najcrnja crna jama u vašim životima…
I tada shvatite, posljednjim plamičkom tinjajuće svijesti, da se više bojite prazne zobnice nego i vuka i pastira…
I sanjate dan, kada će opet biti dopola puna, a sve ostalo zaboravljate…
Tako ste zaboravili i sebe, tako ste proslavili Njega i tako ste upropastili sve nas…
