Prestravljena sam
zbog godina koje se skupljaju
iznad moje glave
u džepu,
u vozu,
u ćaskanju,
u učenju,
u čekanju,
u pošti,
u banci,
u bolnici.
Prestravljena sam
jer niko o tome ne govori,
jer su dani beskrajno ćutanje o smrtnosti.
Prestravljena sam
jer me niko nikada na ulici nije zaustavio da pita
“Izvinite,koliko nam je ostalo vremena?”
Prestravljena sam
jer moji prijatelji i ja u noći
okrećemo srca od prolaznosti
i nastavljamo hodanje oko suštine.
Prestravljena sam
jer sam ubijeđena
da je smisao u najudaljenijem koraku odavde
i da čak i u tom koraku
ja čekam
u džepu,
u vozu,
u ćaskanju,
u učenju,
u pošti,
u banci,
u bolnici.
Jasna Karamehmedović
